Извод из књиге „Гушење истине – Шта новинари нису хтели или нису смели да објаве“
Извод из књиге „Гушење истине – Шта новинари нису хтели или нису смели да објаве“
У емисији је било речи о томе како албанска мафија са Косова купују некретнине и рудна богатства на југу Србије (00:03:00), како се Србија пљачка преко рудника злата у Бору и преко продаје друштвених и државних предузећа (00:10:30), како стране банке и страни трговачки лаци контролишу економске и финансијске токове у Србији… како је г. Митровић очитао лекцију о патриотизму америчком генералу (01:07:20).
Заћутиш ли пред фукаром данас, добри мој, чувајући то мало што имаш- сутра никад неће научити да говори!
На све имамо права осим на право да крчмимо слободу људскости.
Кад се добар склони у страну да несој прође, не остаје добар по страни већ једнако несој као и онај што замиче за преплашени поглед…
„Прави текст песме који се у Србији певао све до краја Другог светског рата и доласка комуниста на власт. Песма је била забрањена само због светих Немањића.“
Овогодишњи добитници су: Ацо Драгићевић, уредник двојезичног часописа „Дијаспора“ из Стокхолма, Петар Томић – новинар РТВ-а, дописник Танјуга из Букурешта и уредник „Дневника“, Илеана Околишан Баба – вишедеценијска уредница музичког програма Радио Новог Сада, Љиљана Булатовић-Медић, некадашња новинарка РТС-а и „Експрес политике“, као и Чедомир Кецо, некадашњи директор редакције „Дневник“, аграрни новинар и оснивач листа „Моје газдинство“.
Русија је, кроз историју, била пријатељ и савезник српског народа. Била би то и данас кад би имала са ким да сарађује. Рат против Срба и Русије није више само војни сукоб. То је заиста битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.
„Размишљам да ли смо достојни потомци наших 1.250.000 предака погинулих у току Првог светског рата, односно неприхватању потпредседника Народне скупштине Републике Србије мог предлога да се поводом јубилеја славне победе Српске војске у 1918. године барем једним минутом ћутања ода почаст славним прецима?“
И управо ту лежи најпростији, најдоступнији кључ за наше ослобођење, који пренебрегавамо: лично неучествовање у лажи! Па нека је лаж све покрила, нека лаж свиме влада, али у оном најмањем се ускопистимо: нека не влада кроз мене!
И то – прорез у тобожњем прстену наше пасивности! – и јесте оно најлакше за нас и најразорније за лаж. Јер када се људи одврате од лажи – она напросто престаје да постоји. Она као и зараза може постојати само на људима.
„Да је неко заспао пре 100 година и данас се пробудио био би запањен чињеницом да Срби живе у неколико држава. Видео би антисрпску Црну Гору са режимом Мила Ђукановића, био би у чуду да види Косово које је прогласило сецесију, не би веровао да је Дрина граница“…
Стварати вишак вредности има смисла ако се негују универзалне људске вредности. Јер, шта нам вреди да цео свет задобијемо, ако изгубимо своје душе Лењ човек, нерадник, не може да буде добар, прави предузетник. Предузетник не […]
Гост емисије „Интервју“ била је госпођа Добрила Гајић Глишић, бивши шеф кабинета министра одбране у Влади Републике Србије у време владавине Слободана Милошевића. Шта је све ризиковала и чега се све практично морала лишити једна млада породична жена да би извршила виши, мистериозни налог. Довела је у питање каријеру, добро ухлебљење у државној установи, сигурност и извесност.
Стојим на ивици бивше гробнице у старом сеоском гробљу. Народ је морао иселити и гробове својих умрлих. Иза мене над водом се назире плутајући крст који показује мјесто потопљеног манастира Ваљевске Грачанице.
Около језера су напуштене куће и имања, откупљена су, а народ је исељен. Све је пусто и сабласно.
– Свети Нектарије Егински Чудотворац
– Чуда Светог Нектарија
– Колубарска битка
– Ђачки батаљон „1.300 каплара“
– Еј, деране
Једина државно призната национална установа на српском наставном језику са 13 разреда у Мађарској, Српско забавиште, основна школа, гимназија, ђачки дом и библиотека „Никола Тесла“ у Будимпешти (која је пре четири године једина од свих просветних институција Срба у расејању добила статус и – Регионалне), 16. новембра ове године обележила је две и по деценије од школске самосталности (издвајања из некада заједничке српско-хрватске установе). Тај датум је уједно био и дан предаје на коришћење новог, проширеног дела школског комплекса који је у потпуности финансирала Влада Мађарске.
Коментари читалаца…