Треба се упитати откуд толика храброст лингвистима да пркосе свом народу његовим превођењем из ћириличко-православног у латиничко-католички културни образац.
Треба се упитати откуд толика храброст лингвистима да пркосе свом народу његовим превођењем из ћириличко-православног у латиничко-католички културни образац.
Морамо српски језик и ћирилицу бранити на свим нивоима. А да бисмо је бранили на свим нивоима, ми прво морамо ћирилицу да осећамо као нашу духовну вертикалу, као нашу историју, као нашу прошлост, као нашу традицију.
Мени је поразно кад ме неки студенти питају да ли морају да пишу ћирилицом. Поразно ми је ако они ћирилицу не осећају као своју историју, а још је горе ако не знају историју српског језика, а то значи – историју српског народа.
Гимназија из Даниловграда „Петар I Петровић Његош“ прославила је данас дан школе. Ученици су на већ препознатљив начин, као носиоци слободарске Црне Горе дали допринос манифестацији када су развили транспарент „Свети Петре, каљају ти лице, школа твоја нема ћирилице“.
Немам жељу да било кога одвраћам од љубави према Вуку и његовом делу, нека им је срећно Вуково просветитељство, свако бира свог просветитеља према духу који њим влада, али нека не трпају у исти кош Његоша и Вука, јер они никада нису били истог духа. Његош није био издајник своје вере, није био ни најамник, ни јањичар.
Бенко Краљ члан нашег удружења и главни повереник за Српско приморје јавио нам је да Барани држе до дедовине или ђедовине како то наши Срби у Црној гори кажу. Управо горе наведене речи да се „може и кад се не може“ рече наш Бенко, отац петоро деце, слободар и један од носилаца Румијског часног крста.
У прозелитском процесу је стога било потребно српски правопис гласовно уподобити хрватској латиници ради лакшег прелажење православних Срба на латинично писмо. Зато су Хазбуршка држава и римокатоличка црква подстицале Бечки договор и Вукову реформу, којом су православни Срби одвајани од православне већине – Русије, православних руских професора и уџбеника.
Можда је време да схватимо да је оксиморон и ако би о српској култури требало да се и даље питају једнодимензионални умови, притом још и заробљени аутошовинизмом и културрасизмом. Јер, ако они и надаље буду одлучивали о култури, ускоро у Србији више неће бити српске културе. Постојаће само имитаторска „култура“, култура једне запуштене и забачене колоније.
У прошлом тексту исказао сам бојазан да због овакве своје „неконвенционалности“ актуелни министар има лепе шансе да буде „реконструисан“. После најновије канонаде наше аутоколонијалне јавности, ова „реконструкција“ – уз одустајање Министарства од било каквог програма заштите ћирилице – бојим се да је још извеснија.
Уби нас ово одсуство самопоштовања, које је почело од лењости о опортунизма – више него сви душмани, намесници, пето- и шестоколонаши. Шта ће нам непријатељи, кад сами себе највише мрзимо, спутавамо, газимо и поткопавамо.
У последњих пет година урадили смо много. Паркинг сервис је уважио нашу сугестију да табле буду исписане нашим писмом, за натписе у градском превозу се такође користи ћирилица, велики број административних докумената је на овом писму… Све је то пребачено на ћирилицу. Било је још пуно акција и ми и даље радимо иако није лако.
Драги поштоваоци ћирилице, Удружење за одбрану ћирилице Добрица Ерић је започело акцију у којој се позивају сви становници Републике Србије (изван територије града Београда) који добијају било који рачун јавних предузећа (Водовод, […]
Српски културни центтар у Скерлићевој 12 у Београду наставља са причама о геноциду. Из далеке Канаде у госте нам је стигао Кевин Анет, пре свега борац за истину.
У петак 10. марта у организацији Удружења за одбрану ћирилице ‘Добрица Ерић’ у Српском културном центру у Београду одржана је промоција књиге ‘На раменима предака’ Ђорђа Вујанића, младог песника из сувоборског села […]
Проф. др Милош Ковачевић о ћирилици и латиници, јесу ли Срби само ћириличан народ, о реформи Вука Караџића, стиховима Венцловића и о томе шта (не) значи Велика Србија. Разговарала Милана Бабић Језичка политика […]
Коментари читалаца…