Подршка грађанима Србије поводом двадесет година од почетка агресије НАТО-а долази и од православног друштва „Сорок Сороков“ из Русије. У градовима од Москве до Камчатке њихови чланови су истакли транспаренте „Нема предаје“. „Сорок Сороков“ је организован и у Србији, а његови чланови су и ветерани 63. Падобранске бригаде.
Гост емисије „Интервју“ био је Горан Јевтовић, пуковник Војске Србије у пензији. Службовао је у команди Петог приштинског корпуса тадашње Војске Југославије за време сукоба на Косову и Метохији, а након тога и у кабинету начелника Генералштаба генерала Небојше Павковића. Био је сведок одбране на суђењу генералу Владимиру Лазаревићу.
Поводом 20. година од почетка НАТО агресије на Југославију, патриотске организације организују АНТИНАТО протест испред Генералштаба од 17 часова.
НATO бомбардовање Савезне Републике Југославије – кодно име Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД Операција „Племенити наковањ“ (енгл. Operation Noble Anvil), у Србији познато као “Милосрдни анђео“ или “НАТО агресија“, као завршна фаза рата на Косову и Метохији, трајало је од 24.марта до 10.јуна 1999.године.
За мартовски погром многи су мислили да ће бити последње насиље које су Албанци починили над Србима, јер је био толиког интензитета да је коначно морао да скрене пажњу међународној заједници на послератно страдање Срба на Косову и Метохији. Али, то се није догодило!?!
Констатујемо да је нападом на Југославију пре 20 година НАТО поткопао механизме који су осигуравали мир и безбедност у Европи током више деценија. При томе косовски проблем није био решен, напротив, покрајина и даље остаје главни извор нестабилности и кризних појава на Балкану. Да ли је могло да буде другачије, ако је НАТО рашчистио пут према власти у Приштини за бивше милитанте “ОВК” који су се касније отели контроли својих покровитеља?
Његова 549. бригада из Призрена је добила орден Народног хероја за учињена дела одбране 1998-1999 на Косову и Метохији. Своје борце генерал Делић није заборавио, као ни они њега, па се тако бар једном годишње окупљају и поздрављају са ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!
Пре две деценије НАТО је започео своје 78-дневно бомбардовање СР Југославије. Алек Михаиловић са РТ-а се вратио на Балкан како би се присетио како се догодила агресија и сазнао шта људе на […]
Немогуће је помирити се са криминалцима који су убијали своје сународнике, који сада сматрају да је непријатно што у том рату нису убили још више Срба. То је недавно признао Даут, брат Рамуша Харадинаја. Ово је међународна обмана од стране оних који су били покровитељи терористичке групе на Косову. Они су убијали људе у Савезној Републици Југославији, уништавали земљу, уништавали је и сада воде разговоре уз учешће ратних злочинаца који су починили злочине без преседана против цивилног становништва и војске којима сам командовао.
У ери русофобије и србофобије филм удара у срж владајућег наратива о агресији НАТО 1999, филмским језиком говорећи о сламању међународног правног поретка
Србија је трагична земља због положаја који има, практично једина прикљештена зона којој је Европа, али посебно САД учиниле велику неправду, рекао је велики аустријски и европски писац Петер Хандке у обраћању учесницима међународне конференције у Дому војске поводом две деценије НАТО агресије на СР Југославију.
Иницијатор „мировне вожње“ је политички научник, професор Рајнер Ротфус. У интервјуу за Спутњик он наглашана да није постојала одлука Савета безбедности УН за војну операцију у Југославији, а ангажовање Савезне Републике Немачке био је „први илегални међународни рат од нацистичког периода“.
Протест је почео минутом ћутања жртвама НАТО бомбардовања након чега је уследила , како су организатори рекли „својверсна” конференција за штампу. Поручили су да је циљ данашњег окупљања да се јавност подсети ко је одговоран за успостављање административних прелаза 2012. године, директно оптужујући председника Србије, Александра Вучића за то.
Чини се да је некакво решење заиста близу, а по нас можда неповољније чак и од исхода рата 1999. године. Знамо да је Запад прагматичан, како му и приличи, до крајње суровости ако је то начин да циљ спољне политике буде остварен. Питање је шта је данас интерес и циљ Америке на Балкану која ионако контролише сваку друштвену активност, политичаре, спорт, новинаре… па чак и наводно подгревање тензија и „ширих“ сукоба малих балканских народа? Трајни мир, ако би био донет на штету Срба био би можда инстант али трајни свакако не.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…