Вожња пријатељства кренула је 22. марта из Минхена и иде преко Беча и Будимпеште до Београда

У НАТО бомбардовању Југославије, које је почело 24. марта 1999. године, Немачка је први пут учествовала у ваздушним ударима од Другог светског рата. После 20 година од периода који је многе породице завио у црно и нанео непоправљиву штету, немачки активисти желе да покажу знак солидарности и затраже од српског народа опроштај за контроверзни НАТО напад.

– Ми не водимо рат, али смо позвани да пронађемо мирно решење на Косову – такође и војним средствима – овим речима је немачки канцелар Герхард Шредер 24. марта 1999. године објавио немачко учешће у ваздушним нападима на Југославију.

У сусрет 20-ој годишњици од почетка ваздушних напада на Југославију, који су трајали до 10. јуна, немачки мировни активисти, наоружани транспарентима, кренули су у Србију да раде на грешкама из прошлости.

Иницијатор „мировне вожње“ је политички научник, професор Рајнер Ротфус. У интервјуу за Спутњик он наглашана да није постојала одлука Савета безбедности УН за војну операцију у Југославији, а ангажовање Савезне Републике Немачке био је „први илегални међународни рат од нацистичког периода“.

Rainer Rothfuss

Према његовим речима, бомбардовање је наводно била заштита косовског становништва, укључујуц́и и цивилно становништво у Београда.

– То је требало да прикаже акције као хуманитарне. То значи да гледаоци на екрану код куц́е морају да се осећају безбедно: наша влада се понаша одговорно, води кампању за поштовање људских права, па чак и ако се мора користити насиље, онда само у име добра – објашњава Ротфус.

Међутим, истраживач мира види друге геополитичке позадине и упуц́ују на документарни филм АРД „Почело је лажима“.

– Установљено је да постоје концентрациони логори: мртви борци ОВК, уз подршку и обуку ЦИА-е и Саудијске Арабије, окупљени су на суду након што су их убили српска војска и полиција. Они су били фотографисани и онда је речено: Овде можете да видите како Срби убијају цивилно становништво на Косову – рекао је Ротфус.

Према његовим речима, „то је било брутално манипулисање да би се прикрили стварни интереси.“

– За разлику од сиријског конфликта, у којем Савезна Република учествује у извиђачким летовима, немачке оружане снаге летеле су властитим торнадима у Београд и тамо бомбардовале – наглашава геополитички стручњак.

Мировним путем у Београд, Ротфус жели да покаже народу бивше Југославије „да немачки народ не занемарује чињеницу да је федерална влада под канцеларом Шредером, министром спољних послова Јошка Фишером и министром одбране Рудолфом Шарпингом у то време прекршила међународно право и да желе мир кроз међународно пријатељство“.

– То се све налази на банерима који путују у Србију, као и реченица „Извините за 1999.“ – рекао је он.

Вожња пријатељства кренула је 22. марта из Минхена и иде преко Беча и Будимпеште до Београда. У суботу, 23. марта планирају да присуствују конференцији Београдског форума за свет једнаких.

У недељу, када се обележава 20 година од почетка НАТО агресије, возачи желе да присуствују различитим комеморацијама и покажу солидарност.

– Тамо где су бомбе 24. марта 1999. године у 20 сати пале на Београд – подсетио је професор.

У недељу, када се обележава 20 година од почетка НАТО агресије, возачи ће у 11ч на споменику посвећеном малој Милици, жртви НАТО бомбардовања, у Ташмајданском парку, положити цвеће, а у 17:00ч придружиће се грађанима Србије на протесту који се одржава испред Генералштаба Војске Србије, у Немањиној улици, где ће и они потписати петицију у којој се тражи измештање НАТО канцеларије из Министарства одбране Србије.

ИЗВОР: СРБИН.инфо

2 Riesenbanner à 7 x 1,5 Meter mit einer Friedensbotschaft werden mit uns am Freitag über München, Wien und Budapest nach Belgrad reisen.

***

Manipulation im Jugoslawienkrieg [Doku] | 05. August 2017 | http://www.kla.tv/10901

„Wir werden durch die Regierung nach Strich und Faden im NATO-Interesse belogen … Das, was die Bundesregierung seit 1999 und dem Krieg gegen Jugoslawien macht: sie lügt das deutsche Volk von einem Konflikt in den nächsten.“

***

23.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић