У ери русофобије и србофобије филм удара у срж владајућег наратива о агресији НАТО 1999, филмским језиком говорећи о сламању међународног правног поретка
У ери русофобије и србофобије филм удара у срж владајућег наратива о агресији НАТО 1999, филмским језиком говорећи о сламању међународног правног поретка
Мимо устаљене линије НАТО командовања, Кларк је ангажовао и Америчку стратешку авијацију, бомбардере Б-52 и Б-1 који су тукли наше јединице из стратосфере. Међутим, само једном, 27. маја, успели су да пробију фронт наше одбране на горожупском правцу и направе продор од 200 до 400 метара на територији Србије. Јунаци 549. бригаде већ следећег дана су вратили положаје. После 15 дана битке на висинама од 1.200 до 2.000 метара, остало је да лежи близу 1.000 непријатељских војника.
Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске.
Ваздушни напади извршени су као одмазда на напад ракетама које су испаљене из Газе на израелску територију, према Тел Авиву. Две ракете су пресретнуте и уништене од стране израелског ПРО система „Гвоздена купола“. „Терористичка група Хамас сноси одговорност за све што се дешава у Гази и изван ње“, наводи се у саопштењу Израелских одбрамбених снага.
Два научника са Универзитета Копенхаген су за потребе данског парламента направили и ових дана објавили анализу о учешћу Данске у ратовима на Косову, у Ираку и Авганистану, у коме се оцењује да је у процес стварног одлучивања о уласку у рат био укључен изненађујуће мали број званичника.
Покољ у Дракулићу је назив за масовно убијање српских цивила које су починиле усташе 7. фебруара 1942. у околини Бање Луке, тачније у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. Сва ова насеља су се тада налазила у саставу Независне Државе Хрватске. Убијено је око 2.300 Срба, међу којима више од 500 дјеце.
У Архиву Војводине у Новом Саду од 2008. године налази се документ који потврђује да је загребачки надбискуп кардинал Алојзије Степинац био упознат са усташким злочинима у време НДХ.
У години у којој се навршава век од завршетка Првог светског рата, намера је да овим пројектом, кроз 12 текстова отргнемо од неправедног заборава причу о крушевачком Дванаестом пешадијском пуку “Цар Лазар“, чији је Други батаљон, под командом чувеног потпуковника Драгутина Гавриловића, први кренуо у пробој Солунског фронта, да би после месец дана крушевачки ратници стигли у завичај, који је ослобођен средином октобра.
Реци не ЕУ 30.6.2014. Након посете капели Видовданских хероја у Сарајеву, упутили смо се на српско војничко гробље у Вишеграду које се налази на Мегдану, поред Цркве Рођења Пресвете Богородице, где се […]
Овај мали, скромни приступ једном давном времену, препоручујем младима, како би боље разумели савремена догађања, како би откривали „мале“ Хитлере у разним земљама, посебно на Космету, Рашкој области, у комшилуку Србије, разним украјинама, великим британијама, империјама зла идр.
Одабир тематике и подршка снимању оваквих филмова показују да је држава (као главни спонзор кинематографије) заинтересована за филмове у којима се неће величати снага, херојство и величанствене победе српске војске и Срба као народа, већ да је тежиште на приказима патње, муке и страдања и то на такав начин да се ова патња приказује као претерана, а губици ненадокнадиви, релативизујући и смисао саме борбе.
Убице никада нису одговарале за овај злочин, упркос томе што су исти признали неколико дана касније пред истражним судијом своје злодело. Међутим, признање је проглашено неважећим, јер је узето без присуства адвоката. Синиша Римац, који је учествовао у овом злочину, осуђен је 2005. године на 8 година затвора, због злочина над Србима у Пакрачкој Пољани, 1991. године. 2010. године Стјепан Месић је помиловао Синишу Римца за годину дана.
Кажу да живимо у времену постистине. Али изумевање „бијелих трака“ у функцији нацизације Срба – није ли то ипак мало превише?
Србија треба да постави захтев за накнаду штете српским жртвама геноцида, односно њиховим наследницима, као и за одузета добра, верске и друге објекте културе. То за данашњу Политику каже адвокат Душан Братић.
Коментари читалаца…