Гост стоте емисије „Интервју недеље“, продукције Српска Прича, код новинара Оливере Манојловић Штрбац био је проф. др Томислав Томић, неуропсихијатар и судски вештак, аутор књиге ЗЛОЧИН „МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА“.
Гост стоте емисије „Интервју недеље“, продукције Српска Прича, код новинара Оливере Манојловић Штрбац био је проф. др Томислав Томић, неуропсихијатар и судски вештак, аутор књиге ЗЛОЧИН „МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА“.
Од нашег сиромаштва можда је само горе наше морално посрнуће. То лицемерје, то претварање да је све у реду, шлихтање и полтронство горе је и погубније од свих покрадених пара, а покрадене су милијарде. И те проклете паре лакше је надокнадити него преваспитати унакажене генерације.
Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић одликовала је Тању Белобрајдић, жену која је учестововала у мучењу Срба у злогласном логору Лора, орденом за посебне заслуге стечене у рату.
Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици.
У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“. Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“.
Данас се навршило 26 година од 8. јануара 1993. године када је у заседи војника ХВО у Занаглинској шуми убијено 11 а рањено више од 10 српских војника и цивила из Равног код Купреса, а затим, у осветничкој ватри српске артиљерије, погинуло осам а рањено више од 40 хрватских и муслиманских војника и цивила у Бугојну и Томиславграду.
Бура је на Банији најављивала снијег који ће у вечерњим сатима пасти. Забијелиће ову пустош, покрити њезине разроване путеве и још мало утишати вапаје ових јадника.
Масовна убиства у Чуругу ће трајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. У једном магацину митраљеским рафалима убијено је 400 људи. Куће убијених пљачкала мађарска руља, војници и жандарми
У Србији смо изгубили право на самоодбрану, ми немамо право на ношење оружја, немамо уопште никаква права у контексту те надолазеће опасности. Значи, припрема се терен за колонизацију Србије, далекосежну, која ће обухватити неколико милиона људи, у контексту демографских ратова који се одвијају економским геноцидом и културолошким, дакле „испирањем мозга“ и форматизацијом перцепције младих људи, за шта се користе слогани типа „ово је Србија“ када треба рећи било шта лоше о овој земљи, и осталих…
Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На подручjу Херцеговине ниjедна српска породица ниjе остала поштеђена, а да неко њен ниjе страдао. Многа села потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувиjек су затрте. Остало jе на десетине хиљада сирочади. И док jе посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, лелек у црно завиjених несрећних жена и дjеце одjекивао jе по голом херцеговачком кршу.
Делује банално али верујте да је далеко од тога и да је идеја управо да суштину опстанка Србије сведу на ниво “Жикине шаренице”, па да уз сплет народних игара уз народна јела прогутамо и издају!
Косово и Метохија је Србија!
Било и биће довека!
Данас се навршава 12 година од акције ЕУФОР-а у селу Бјелогорци код Рогатице, гдје је на кућном прагу убијена Рада Абазовић /47/, а тешко рањени њен малољетни син Драгољуб и супруг Драгомир. Италијански карабињери у раним јутарањим часовима 5. јануара 2006. године упали су у кућу породице Абазовић и почели да пуцају. У тој пуцњави смртно је рањена Рада Абазовић, која је од задобијених повреда преминула у фочанској болници, док су њеном сину Драгољубу /11/ и супругу Драгомиру нанесене теже повреде.
Вучић је Србију увукао дубоко у интересну сферу Запада. А Русија је свесна Вучићеве игре. Отуда и нетрпељивост и затегнутост у односима између Вучића и Путина, каже геополитички експерт др Маркус Пападопулос
Година која остаје за нама била је тешка сваком Србину који се није одрекао основних хришћанских и националних вредности, а још тежа онима који покушавају да у духу тих вредности живе и опстају. Сулуди Вођа који се никада није либио да нас отворено дели на „своје“ и „туђе“, више не преза ни од тога да нас, које не сматра „својима“, третира као грађане другог реда које лако може прогутати режимски мрак, а да се никада не утврди ко нас је у њега гурнуо.
ЗЛАТНО ПЕРО из мене поручује оно што сам увек и носила у себи – треба еснафски, аргументовано, бити уткан у судбину свога народа! – Љиљана Булатовић Медић
Коментари читалаца…