Они су Срби који живе на Косову и Метохији. Иако протерани из својих станова из једне од зграда на ободу Грачанице, не спадају ни у групу расељених, ни у оне интерно расељене. Јер њих нису протерали Албанци, њих су протерали Вучићеви људи, чланови „Српске листе“.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Несвакидашња промоција књиге… Пробудила је код већине присутних најфинија осећања. Промоција о којој се прича, промоција на којој су сузе капале многима, промоција која никога није оставила равнодушним!
Оно што се поуздано зна је то да је Храм у Пребиловцима уништен тих јунских дана, постављеним и активираним експлозивом са великим авионским бомбама. Бомбе, противтенковске мине и пластични експлозив постављени су и директно на кости, а пластични експлозив може да их уништи што се великим делом и десило. Ове чињенице утврдило је удружење Српско национално друштво Пребиловци из Београда, преко експерта за експлозиве пуковника Милана Рундића.
Окупирали су Косово и Метохију и Србија практично од тада нема „контролу над делом своје територије“ – ЈЕР СУ ОНИ (ЕУ/САД/НАТО) ТАКО НАПРАВИЛИ.
Сада им смета Руски хуманитарни центар који нема ни десет људи и боје се да то не угрози 600 америчких трупа и 4.000 припадника НАТО (NATO-KFOR-UNMIK-EULEX) који се тренутно налазе на Косову и Метохији?!?
А колико су НАТО – „мировне снаге“ – научили смо 1999. године!!!
Хоћемо и ми „владавину права“ – да одговарају за планирање, обуку и директно учествовање у послу званом „репубљик Косово“ и „Милосрдни анђео“!!!
На данашњи дан, пре 18 година, пострадао је у Призрену св. новомученик Харитон.
Љубинка се тамо налази већ готово 50 дана, од тренутка када је француски Суд ослободио ратног злочинца Рамуша Харадинаја у чијој „зони одговорности“ – области у којој су деловале терористичке групе под Харадинајевом контролом, је почињен злочин над њеном породицом.
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије, на основу Кумановског споразума са снагама Кфора, повукла са Кошара.
Сигурни смо да су се стекли услови за Ванредно стање због велеиздаје српских представника у заједничким органима и позивамо све институције Републике Српске да подузму одговарајуће мјере.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Бомбардовање 1999. било је незаконити међународни чин, један је од закључака књиге „Зашто је НАТО бомбардовао Србију 1999?“ НАТО генерала Бјађа ди Грација.
Окупација Косова и Метохије 1999. године, и немачких трупа у овом случају, остаће запамћена по злу и суровости. Међутим, суровост и лаж подржани су редом од западних медија чија анти-српска кампања траје до данас.
„Оно што су Срби требали да ураде за ове „изборе јесте бојкот“ рекао је др Марко Јакшић у интервјуу за Фонд стратешке културе.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…