Пођи је осуђен јер је 2012. године у текстовима у локалним медијима тврдио како је сребренички геноцид последица „пропагандне лажи“, те да су Срби а не Бошњаци највеће жртве у Европи након Другог светског рата.
Пођи је осуђен јер је 2012. године у текстовима у локалним медијима тврдио како је сребренички геноцид последица „пропагандне лажи“, те да су Срби а не Бошњаци највеће жртве у Европи након Другог светског рата.
Како ће се клупко расплести у вези са мандатарком за састав нове Владе Србије Аном Брнабић знаће се у четвртак, до када ће Српска напредна странка (СНС) „пребројавати“ гласове „за“ и у својим, али и у редовима коалиционих партнера у Скупштини Србије.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
„То што су урадили је противно међународним конвенцијама, Чикашка конвенција у цивилном ваздухопловству јасно говори да не смете ни пикавац да избаците из авиона током лета над туђом територијом.“
„Куриозитет је да је садашњи председник Репубилке Србије а ондашњи премијер у договору са Хашимом Тачијем отварао објекте у српским срединама које је изградила сепаратистичка власт у Приштини, представљајући грађанима Србије да је то учинак његове Владе“.
По свој прилици људи у Србији би пре поставили питање шта раде амерички и војници НАТО-а у Бондстилу, на Косову и Метохији, отцепљеној српској покрајини, војној бази коју нико од цивила или српских медија није имао прилике да посети и зашто они уживају имунитет пред српским законима.
Они су Срби који живе на Косову и Метохији. Иако протерани из својих станова из једне од зграда на ободу Грачанице, не спадају ни у групу расељених, ни у оне интерно расељене. Јер њих нису протерали Албанци, њих су протерали Вучићеви људи, чланови „Српске листе“.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Несвакидашња промоција књиге… Пробудила је код већине присутних најфинија осећања. Промоција о којој се прича, промоција на којој су сузе капале многима, промоција која никога није оставила равнодушним!
Оно што се поуздано зна је то да је Храм у Пребиловцима уништен тих јунских дана, постављеним и активираним експлозивом са великим авионским бомбама. Бомбе, противтенковске мине и пластични експлозив постављени су и директно на кости, а пластични експлозив може да их уништи што се великим делом и десило. Ове чињенице утврдило је удружење Српско национално друштво Пребиловци из Београда, преко експерта за експлозиве пуковника Милана Рундића.
Окупирали су Косово и Метохију и Србија практично од тада нема „контролу над делом своје територије“ – ЈЕР СУ ОНИ (ЕУ/САД/НАТО) ТАКО НАПРАВИЛИ.
Сада им смета Руски хуманитарни центар који нема ни десет људи и боје се да то не угрози 600 америчких трупа и 4.000 припадника НАТО (NATO-KFOR-UNMIK-EULEX) који се тренутно налазе на Косову и Метохији?!?
А колико су НАТО – „мировне снаге“ – научили смо 1999. године!!!
Хоћемо и ми „владавину права“ – да одговарају за планирање, обуку и директно учествовање у послу званом „репубљик Косово“ и „Милосрдни анђео“!!!
На данашњи дан, пре 18 година, пострадао је у Призрену св. новомученик Харитон.
Љубинка се тамо налази већ готово 50 дана, од тренутка када је француски Суд ослободио ратног злочинца Рамуша Харадинаја у чијој „зони одговорности“ – области у којој су деловале терористичке групе под Харадинајевом контролом, је почињен злочин над њеном породицом.
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Коментари читалаца…