Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Програм ће почети парастосом убијеним и погинулим Србима из Подриња на градском гробљу у овом мјесту. Том приликом биће прислужене свијеће за покој душа 3.267 погинулих из регије Бирач, од којих је 2.428 настрадало у средњем Подрињу, а остали на другим ратиштима и дијеловима БиХ. Обиљежавање страдања посвећено је свим српским жртвама из овог краја, а организује се поводом 25 година страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца.
НИЈЕ ИМ ТО ПРВА ЗАБРАНА. РАНИЈЕ СУ МИ ПРЕТИЛИ ЛИНЧОМ ПЕТ ХИЉАДА МУСЛИМАНА, ХАПШЕЊЕМ И ЗАБРАНОМ ДА ПРЕЂЕМ ДРИНУ.
И ТАДА САМ ПОСТУПИЛА ПО ПРОЦЕНИ БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРЕБРЕНИЦЕ: ОДУСТАЛА САМ ДА ТОГА ДАНА ДОЂЕМ У ДОМ КУЛТУРЕ СРЕБРЕНИЦЕ. АЛИ НИСАМ ОДУСТАЛА ОД ИСТИНЕ. КЊИГА, КОЈА ЈЕ ОВОГ ПУТА НАЈАВЉЕНА ЗА ПРОМОЦИЈУ, ЗОВЕ СЕ „СРЕБРЕНИЦА – ЛАЖ И ПОДВАЛА СРБСКОМ НАРОДУ“, ЈЕСТЕ ЧЕТВРТА МОЈА КЊИГА ИСТИНЕ О ФЕНОМЕНУ СРЕБРЕНИЦЕ, КОЈА СЕ ВЕЋ ГОДИНУ ДАНА НАЛАЗИ У ГРАДСКОЈ СРЕБРЕНИЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ И У МНОГИМ ПОРОДИЦАМА ПОДРИЊА.
Шест невладиних организација у Србији придружило се протесту и захтјеву удружења и институција БиХ да се спријечи промоција књиге новинарке Љиљане Булатовић „Сребреница – лаж и подвала србском народу“, коју је најавио начелник Општине Сребреница Младен Грујичић за 7. јул у том граду.
Радници „Гоше“ траже од послодавца сукцесивну исплату заосталих зарада, које по запосленом износе више од 600.000 динара, повезивање радног стажа и оверу здравствених књижица.
Веле да на Велебиту постоје тридесет и две јаме које су 1941. године гутале Србе. Када неко помене јаму, а никада нисте видели ни једну, немате ни представу шта је то. Првог јула ове године, учествовао сам на ходочашћу на Јадовно и први пут се сусрео са јамом. Била је то Шаранова јама, а потом и јама под Гргиним Бријегом…
У последњих десет година број становника у Републици Србији смањен је за око 350.000 људи и то само на основу природног прираштаја. То су подаци Републичког завода за статистику за период од 2006. до 2016. године и то практично значи да је у Србији сваке године нестајала по једна општина величине Пријепоља, Бечеја или Савског венца.
Уколико би Србија наставила овим темпом, то би могло да потраје још минимум пет-шест година. Кад се на то додају још две године, колико је у просеку потребно да државе ЕУ ратификују уговоре о пријему овом динамиком, Србија неће ући у ЕУ пре 2025.
„Молимо удружења породица жртава из Републике Српске да нам доставе слике Срба убијених у Братунцу, Кравицама и Сребреници, како бисмо урадили `Српски зид плача-Сребреница“, саопштено је из тог Удружења.
ОНИ КОЈИ ОВО СВЕ РАДЕ (И БОГА СЕ НЕ БОЈЕ) ТРЕБА ДА СЕ СЕТЕ СРБСКЕ НАРОДНЕ – ДА ЈЕ БОЖИЈА ПОСЛЕДЊА, А ТАМО ИМАМО МНОГО НАШИХ МОЛИТВЕНИКА, СВЕТИХ СРБА!
Невероватно је колико се једна група људи која има другачије мишљење (на шта наравно имају право) супротставља идеји да се формира координационо тело које ће испитати последице НАТО бомбардовања. ЧЕГА СЕ ПЛАШИТЕ ГОСПОДО?! Ако сте толико убеђени ви би први требали да подржите захтев и да докажете да нисмо у праву и да ставимо тачку на причу о последицама НАТО бомбардовања. Господо, ми не ширимо панику ми смо одговорни према грађанима ове земље, и грађани имају права да знају истину а држава има дужност да то омогући и да реагује на те чињенице.
У српскоме народу, благодаћу Божијом, заслугама наших светих предака, дух је још увек жив! Дух Светога Саве, дух Честитога Кнеза и свих косовских јунака, који је у суштини – дух Христов, још увек живи у српском народу. А, ко је јачи од Њега?! И ми овде присутни то сведочимо. Зато се и окупљамо, првенствено ради славословљења Бога и прослављања Светаца Божијих, али и да посведочимо и покажемо да има још оних који би и данас желели да остану Срби Светога Саве, Срби Светога Кнеза Лазара, Срби Христови. И боре се за то, по својим силама.
Београд је на корак до признања Косова и уласку у НАТО. Западне амбасаде и Сорош успели су да мржњу подељених опција на Балкану доведу до тачке када би се ситуација могла запалити. Русија не сме да закасни. Ако закасни у пустињском делу Сирије, долази у питање Турски ток. Ако је Могеринијева рекла да Србима нико не говори истину, значи да је време да Путин скине рукавице.
Срби у Другом свјетском рату такорећи нису ни учествовали као страна. Учествовали су у унутрашњем рату за одбрану од геноцида, за обнову монархије и за реорганизацију Југославије. Коначна прича о издаји мора да почива на том контексту.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…