Помињући страну улогу у рату, новинар „Глобал рисрча“ наводи да су војнике ОВК у Албанији обучавали специјалци ЦИА и Зелене беретке, као и да је британски САС био кључан за обуку терориста у Албанији. У Покрајину су „сасовци“ упућивани на такозване оперативне пикнике, углавном да наводе авијацију. Аутор текста бележи и податак да су први њихови војници ушли на Косово 21. марта 1999.
Пуковник Љубинко Ђурковић сматра да су хероји са Кошара бранећи своју земљу, Србију, Косову и Метохију и тадашњу СР Југославију, исписали странице и странице херојских подвига и да су примјер младим генерацијама како се брани отаџбина. Он је поручио да се на Кошарама исписивала српска историја битака, попут оних на Колубари, Церу, Куманову и да је дужност државе и наредних генерација да се достојно одуже тим јунацима. По њему Кошаре су „дијамант на мачу српских побједа“ и да се та битка не смије заборавити.
Ако родитељи, мајке и очеви, дозволе држави да дозвољава штетне појаве за децу, онда ће мајке и очеви да дозволе, једног дана, држави и да им не дозволи да их деца зову мама или тата, него родитељ 1 и родитељ 2, и дозволиће држави да им одузима децу. Време је да се свим тим штетним појавама за децу стане на пут, а Србија уреди тако да деца имају добре услове за развој и здрав живот. Ако то не ураде родитељи, урадиће деца, која су одолела свим искушењима и пронашла прави пут. Експеримент свакако неће успети, у Србији.
Живановић, који је на крају рата 1999. важио за Павковићевог наследника, после рата на Kосову именован је за команданта елитног Београдског корпуса, али је 2006, после „реформе“ оружаних снага – пензионисан
Француски посланик у Европском парламенту Жак Коломбје оценио је да је самопроглашено Косово велики неуспех Брисела, да је учињен неприхватљив преседан, те да се апсолутно противи независности те српске покрајине.
Војни ветеран ратова деведесетих, као и један од учесника одбране отаџбине од НАТО агресије 1999. Војислав Бошковић (46), под још неразјашњеним околностима полио се и запалио бензином у суботу око 2.30 испред своје породичне куће у селу Дивци код Ваљева. У тешком стању и са опекотинама по целом телу, он је одмах из Опште болнице у Ваљеву пребачен у Београд на Клинику за пластичну хирургију.
Довека је Србиново
Метохија и Косово,
довека је Божјег лика
врх Кошара и Паштрика!
Прича о одбрани „Кошара“ неправедно је тек последњих година у центру пажње јавности, а по много чему ће бити један од незаобилазних сегмената новије српске историје. Била је то нестварна, готово митска битка у којој се стотинак голобрадих младића сукобило са десетоструко више непријатеља и – победила.
Владимир Димитријевић није осудио ниједну особу јер је хомосексуалац, лезбејка, трансвестит или шта већ. Он се залаже да штитимо породицу која одумире, и то му се јасно ставља на терет у тужби
Поставља се питање: а шта да ради друштво поводом непосредне агресије ЛГБТ заједнице и њихових лукавих пропагандистичких лакеја? Шта да се ради ако је већ ствар дошла дотле да се судови позивају да би одиграли улогу мафијашких група за ликвидацију?
За мене је Србија мала Русија, а Косово срце наше државе. Као што ће Крим увек бити руски, тако ће и Косово увек бити део Србије. Овако за медијску кућу „Центар“ и портал „Србин.инфо“ говори Андреј Родионов, председник и оснивач покрета Руско-словенског уједињења и препорода.
Где се то и како повлачи међа између мајке и синовљевог јој гроба?! Како се разрезује Косово од Метохије?
Где је поносно бити Србин а где то ваља прећутати ко проклетство?!
Зар смо заиста напредовали као заједница словесних људи, кад смо опет тамо где смо били пре девет деценија? Ових дана опет је један православни ревносник, др Владимир Димитријевић, тужен суду од групице хомосексулаца – зато што је устао у одбрану породичних вредности хиљадама година старих, не зато што су ове вредности древне, него зато што су од Бога благословене и запрећене канонима наше једне, свете, саборне и апостолске Цркве.
Отворено Милован Витезовић, књижевник, за „Новости“, у ауторском тексту о контроверзама које прате емитовање телевизијске серије. Слажем се са критикама, сценарио. Избачени многи историјски ликови.
Бојим се, по досад виђеним епизодама, да је ово, најблаже речено, веома скупи покушај да се незнањем, веома великим незнањем, промени историјска матрица српског почетка двадесетог века и да се наружи најславнији мирнодопски период српске историје.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…