Представници руске амбасаде и Руског дома у Београду захвалили су на овој иницијативи и указали да је именовање парка по ансамблу руске армије „Александров” одраз веома добрих односа два народа.
Према сазнањима „Новости“, до сада су интерес за куповину фармацеутских погона у Зрењанину показали Асоцијација произвођача лекова Руске Федерације „Витамедик“ из Бијељине, „Свисфарма“ из Швајцарске, али и неколико веледрогерија и предузетника из Београда и Новог Сада.
За 5 година у Србији евидентирано је 618.412 тражилаца азила, од којих је чак близу 500.000 из ратом захваћених подручја у којима делује Исламска држава: Сирија и Авганистан. То је био и разлог одласка народних посланика Двери на седницу СО Младеновац где је усвајан локални акциони план за побољшање положаја миграната за период 2017-2021.
Радници фабрике шинских возила “Гоша” спречили су новог генералног директора Радишу Савића да уђе у фабрику, а због могућих сукоба, интервенисала је полиција. Нови директор је, у пратњи полицајаца, отишао у полицију и тужилаштво заједно са својим адвоката, а радници су и даље испред улаза у фабрику.
За новоизграђене објекте крстионице и гостопримнице у селу Дреновце, средства је прикупљао верни народ али је сав грађевински материјал обезбедила квази-општина Ранилуг формирана „законима и уставу Косова“ а Теодосије „освештао“.
Обични људи верују да ратове изазивају непријатељи из комшилука, да револуције покрећу револуциoнари тј. визионари. Верују и у чињеницу да мир склапају паметни људи, који знају да су ратови зло, те да их треба прекинути. А заправо држати народ у незнању је највеће зло. Тако раде са нама и са свим слободољубивим народима већ вековима.
Био је то 25. август 1991. године. У кућу Трифкановића у Сиску дошли су припадници Збора Народне Гарде (ЗНГ) у црним униформама и у комби ставили Николу (49), и његове синове Зорана (23) и Берислава (18). Неколико дана касније Николино тело је препуно модрица, огреботина, прострелних рана на телу и глави пронађено у Сави, код села Гушће. Зоран и Берислав Трифкановић до данас нису пронађени.
За надати се да ће ова књига допринијети да, како вели писац, разум превлада над потопом, и да се једном заувијек одустане од зла на Морачи, а Морача прогласи националним парком и најзад уврсти међу највиша добра човјечанства, на највећу славу и понос Црне Горе.
Ствар је у томе што нашим ЕУрофилима принципијелно не смета „мешање у наше унутрашње ствари“ – под условом да оно долази са Запада. Више им одговара царство нужности од царства слободе. До пре 30-ак година, деловало је да је ово прво на Истоку, а друго на Западу. Сад је обрнуто. Говорећи њиховим језиком, наши ЕУрофили су остали заробљеници прошлости. Па им је тешко да се суоче са реалношћу да, ако Европе уопште и буде (дакле Европе, не ЕУ), биће је због Русије, која ју је дискретно узела у заштиту. И Србије, која је, и овако измрцварена и издана, и споља и изнутра, то све време негде дубоко и знала.
Као у „старо добро Турско доба“, у духу аманета Алије Изетбеговића, творца Исламске декларације, као јединственог програма организовања исламског друштва, формирања исламске власти и изградње Исламске државе тј. халифата, терористи су постали штићена лица а њихова активност обавјештајно прикривана.
У исто време, они улажу милијарде у покретање читавих система у служби те идеје, експериментишу са спровођењем мера за контролу становништва над свима нама, што последично укључује економско и духовно сиромаштво, присилну стерилизацију, стерилизацију путем вакцине, финансирање абортуса и смрти уместо живота, као и присилне абортусе.
Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунистичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.
Документарни филм „Јего благородије барон Врангел“ приказује судбину последњег команданта беле армије, од рођења до смрти.
Изузетно образован човек, пореклом из породице прибалтичких витезова, генерал Петар Николајевич Врангел био је до краја свог живота одан заклетви коју је положио руском цару и отаџбини.
Србија би до чланства у Европској унији, требало да измени Устав најмање два пута, најпре у сфери правосуђа, што је и услов у преговорима, а када добије гаранције да ће постати део те заједнице још једном, како би га ускладила са европским правилима и у осталим областима.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…