Без обзира на то што је за условно-превремено ослобађање Р. Милетића молио не само он сам, него и финске затворске власти, председник МРМКТ Т.Мерон је одбио дату молбу.
Документ је наредба Службе безбедности у Словенији из 1943. године, а добили су га „добротом“ једног словеначког историчара.
– У Сребреници се није десио геноцид већ страшни злочин, међутим западне силе предвођене Америком, не желе да се открије цела истина – тврди угледни исламски теолог и филозоф шеих Имран Назар Хосеин.
Феминистичко законодавство не само да не отклања насиље, него га заправо генерише. Нисам прозорљив – немам натприродни дар прорицања. Али јесам добро информисан. Стога предвиђам да ће феминисткиње наставити да демонизују мушкарце и подјарују жене против њих. Последица тога ће бити повећање насиља и развода, а смањење бракова и деце.
Изгледа да је сцена за геноцид била постављена прије него што је рат и почео. Када је послије рата установљено да је број жртава неупоредиво мањи и реципрочан, Хаг је нашао рјешење у промијени дефиниције геноцида и додао категорију „удружени злочиначки подухват“ која је ранија коришћена једино у суђењу мафији. На основу погрешних премиса било је могуће извести конклузију да је сваки Србин геноцидан. Било је довољно и да се само у једном случају пресуди геноцид, па да исту квалификацију преузме и Међународни суд правде и да за геноцид буде оптужена држава Србија.
Ако су претходна разматрања утемељена, у вези са пресудама МКТБЈ за Сребреницу то носи бар следеће импликације. Ретроспективно, тимови одбране свих оптуженика правоснажно осуђених за геноцид или у очекивању такве правоснажне пресуде (предмет Караџић) без одлагања треба да захтевају ревизију стандарда доказивања по тачки која се односи на геноцид, у складу са применом строжијег и прикладнијег критеријума, који је артикулисао МСП. Проспективно, тим одбране Младића, коме пресуде још није изречена, мора унапред захтевати то исто.
Аутошовинизам ове власти огледа се у односу према Космету, потпуној небризи за свој народ и апсолутни недостатак скрупула када је у питању крађа народних пара. Аутошовинизам се не огледа само у причању против свог народа и своје државе већ и у активном деловању против истих
Опасно се заљуљала конструкција лажи о „српском геноциду“, кад се сруши, а хоће, биће ту много смрада и блата, међународнога, али и српскога, као „антифашистичког талога“ несташних делатника из бројних НВО, који већ више од четврт века упорно доказују „српски фашизам“, а помажу им британски, француски, немачки, амерички, хрватски, муслимански, и нарочито ватикански стручњаци, онако потихо из сенке, што они сами кажу „sub rosa“, али ипак сви иза себе остављају смрдљив траг лажи коју неће моћи избрисати, чак ни учешћем мирољубивог NАТО и антифашистичке ЕU.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
Споменик великом Руском дипломати Виталију Чуркину који је уложио ВЕТО у Савјету безбједнсти на британску резолуцију у Сребреници, биће постављена када тензије буду смирене, а општина изда дозволу, кажу у „Источној алтернативи“.
Распоред одељења разбеснео је многе мале матуранте и њихове родитеље у Новом Пазару, јер је последњи на листи за упис на општи смер гимназије на српском језику имао 97,75, а на босанском 78,78 бодова.
Шест невладиних организација у Србији придружило се протесту и захтјеву удружења и институција БиХ да се спријечи промоција књиге новинарке Љиљане Булатовић „Сребреница – лаж и подвала србском народу“, коју је најавио начелник Општине Сребреница Младен Грујичић за 7. јул у том граду.
Да ли је Ушаков само констатовао реално стање, где је јасно да од ЕУ интеграција у скорије (а и не тако скоро) време нема ништа, наговестио неко дубље сазнање о правим намерама врха власти Србије, или најавио активнију улогу Русије у нуђењу реалне и опипљиве алтернативе (није ли можда долазак Дугина на Видовдан и његова опширна и детаљна предавања и интервјуи о предностима чланства у Евроазијском савезу и ОДКБ-у прва конкретизација тог новог, одлучнијег метода руског ангажовања у Србији?) – остаје отворено питање.
Наш народ каже: «Клин се клином избија», па нам преостаје да се против одлука правно-политичке природе, какве су одлуке Повереника, тако и боримо. Неопходно је употребити сва правна, али и политичка и сва остала (дозвољена) средства како би се раскринкао покушај укидања слободе говора у нашем друштву, које се одвија путем овог квазидемократског инструмента и то на врло лукав и правно закамуфлиран начин, уводећи цензуру и казне за јавно изговорену реч.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…