Шпаније је одлучила да не дозволи да се на њеној територији унесе и рашири застава шиптарских сепаратиста која означава лажну државу на тлу српске покрајине, коју та земља не признаје.Шиптарски сепаратисти су уложили жалбу на утакмицу квалификација за шампионат Европе за репрезентације до 17 година против Шпаније. Меч је требало да буде одигран у Шпанији, али домаћин не жели да истакне заставу лажне државе коју не признаје.
`Као што смо претходно навели, данас Срђа Поповић негира било какву „пословну везу“ са Хуаном Гаидом, али у даљој разради ове анализе имаћемо прилику да сазнамо неке детаље веома прецизног акционог плана […]
Замислите само, драги наш Томо да су Вама, као оснивачу и створитељу СНС-а, претили и уцењивали људи из те странке, условљавајући вас јавно да Вам не падне напамет да се случајно кандидујете поново на место председника Србије! А замислите само ово, драги наш бивши председниче Томо, ако сте се Ви након тих претњи из ваше странке уплашили и повукли у мишју рупу, какав би страх од ње требало да осећамо сви ми остали у Србији?! Да ли су претње и страх, изречене тада од стране људи из СНС-а, толико опасне и јаке да Ви и дан данас не смете да „писнете”…
Грађани у Србији су обесправљени, посебно промашеном макроекономском политиком и одсуством адекватних социјалних мера. У том правцу Срђан Ного се више пута стављао на располагање обесправљеним грађанима као правник, посебно у случајевима извршитеља, по злу познатих у јавности.
– Мотиви ове иницијативе су вишеструки. Пре свега осећај правде за српски народ који је под ризиком да види како му је срце матичне државе, Косово и Метохија, трајно отргнуто. Друго, поштовање међународног права, а посебно Резолуције 1244, не само у делу који потврђује српски суверенитет над Косовом и Метохијом, већ и зато што је требало да охрабри повратак избеглица у њихове домове. Треће, очување међународне стабилности; признавање новоизграђене државе на Балкану доводи до настанка опасног домино ефекта у целом региону, на штету националних интереса и саме Италије.
О поразној политици владајућег режима, али и узаврелом политичком тренутку у Србији, за РасПравду говоре: Мило Ломпар, Милош Ковић, Дејан Мировић, Бошко Обрадовић, Срђан Ного, Михаило Меденица, Феђа Димовић и Часлав Копривица.
НОВИ САД – У свечаној сали Издавачке куће Прометеј у Новом Саду, у среду, 20. фебруара 2019. године, у 19 часова, биће представљене две књиге Биљане Живковић, публицисте и писца из Београда. Прва књига је аутентично сведочанство о страдању Срба у НДХ – „Јасеновац, Козара, Јадовно“. Друга књига је збирка путописа и есеја „Приморско православље“ из српских светиња у православној светосавској Црној Гори и Боки Которској.
Сасвим је јасно да је у свету у току велика биоетичка контрареволуција. С тим у вези, поздрављам нашу велику биоетичку контрареволуционарку, госпођу Јовану Стојковић, којој, кад већ ништа не могу, хоће да одузму хлеб тако што ће јој одузети лекарску лиценцу. Потписао сам петицију у одбрану њеног права да сведочи вредности Хипократове заклетве.
Ростов-на-Дону – город воинской силы –
Стоит, благодатию Божьей хранимый.
Героями-дедами вверенный внукам,
Во дни испытаний не сломленный духом.
„Сарадници окупатора” – без обзира да ли је то данашња власт или она предходна – воде увек потпуно исту политику! Потпуно исту! Пардон: воде политику у истом правцу, само што неки иду брже а неки спорије на том издајничком путу! Ако гласаш за исту политику, добићеш увек исте резулатате!
Да ли су деца уопште наша? Јесу ли она државна својина или „утробе наших утроба“?
Ако мислите да јесу наша – не дајте их! Не дајте да им држава убризгава шта хоће! Не дајте да oсиромашеним родитељима отимају децу a паре дају хранитељским породицама, уместо билошким родитељима који су имали храброст да дају живот. Ово је разлог за који се устаје и буни. Да се окупи око Стојковићке којa из племенитости ради за народ а не за профит. Мајке су неподмитљиве – дајмо им моћ! Чувајмо их. Благосиљајмо их.
Аустрославистички програм је подразумијевао спречавање поновног успостављања православне писмености на српском етничком и језичком простору, што је значило онемогућавање ослобођења Срба као културно-политички независног православног народа и успостављања српских државних установа и услова самосталног уређивања језичке и правописне политике…
„Гонитељи моји могу ме лишити Епископског трона, чак и Епископског чина, могу ме прогласити болесним, сенилним, чак и лудим (као што је то већ учинио Сава Ј), могу учинити и многа друга безакоња која нисам у стању ни да замислим. Све ћу поднети, с помоћу Бога.
Ипак, не могу ме натерати да стварам раскол и цепам светосавски хитон Српске православне цркве, не могу ме натерати у загрљај папе римскога, ни у наручје екумениста европских, јер ја од својих ставова немам намеру одступати.“
Ако се српски народ не пробуди из свог зимског сна који предуго траје, пробудиће се не само у туђој држави, већ и у туђем стану, крај жене и деце на које ће неко други имати веће право него што он може да има. Тада пробуђени Србин више неће имати никакво људско право, достојанство ни слободу. Биће то роб који је својим пасивним односом према судбоносним догађајима уместо борбе и отпора, сам себи навукао ланце и букагије на руке.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…