Живимо у времену великих искушења и малених људи. Ову реченицу вјероватно би написао сваки идеалиста прошлих цивилизација. Српски народ је од када се памти ишао крсном стазом. Неслога и издаја најтеже су га рањавале, душу му тањиле, али је имао Богом вазда понеку миомирисну душу од подвига и витештва, да га исцјели, оснажи и обнови.
Опет Вучић и Ђурић и остали ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ персонал, као и са оним „шареним возом”, чине све да пред нову ИЗДАЈУ себе представе као борце за КиМ. Јер, ето, Шиптари их прогоне и не дају им улазак на КиМ…
У меня в руках новая книга стихов Сергея Климука «Эссенции». Сборник необычен, потому что эссе написаны в тюрьме. Потому что автор, русский военный в седьмом поколении, патриот и отец троих детей, осужденный к пожизненному лишению свободы. Необычен, потому что до сих пор в деле 2006 года об августовском взрыве в Москве не поставлена последняя точка.
Признајући најновија научно технолошка достигнућа као неоспорни ауторитет и испостављајући материју пред духом, спроводе суптилну тиранију. Када се томе додају примитивни нагони и њихова афирмација, долазимо до скупа где смо сада.
ВЫ ПОМНИТЕ «РЕЗНЮ» 50 АЛБАНСКИХ КРЕСТЯН В ДЕРЕВНЕ РАЧАК В КОСОВО, КОТОРАЯ ПОСЛУЖИЛА КАК ОПРАВДАНИЕ НАТО ВОЙНЫ ПРОТИВ СЕРБИИ!?
Ключевое предложение геббельсовой статьи было преднамеренно ложно: «Они нашли около 50 мертвых только в одной деревне. Это должно спровоцировать самое ужасное революционное возмездие».
СЕЋАТЕ ЛИ СЕ „МАСАКРА“ 50 АЛБАНСКИХ СЕЉАКА У СЕЛУ РАЧАК НА КОСОВУ, КОЈИ ЈЕ ПОСЛУЖИО КАО ИЗГОВОР ЗА НАТО РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ!? …Кључна реченица из Гебелсовог едиторијала је била намерно пласирана лаж: […]
Штавише, из Саветодавног мишљења МСП произилази да се садашња творевина која се представља као „Косово“, а која је производ једностраног чина самопрокламоване групе грађана обзнањеног 17. фебруара 2008. у Приштини у форми тзв. „Декларације о независности Косова“ – налази изван оквира Резолуције 1244, односно изван правног поретка којег је успоставио Савет безбедности УН. А, као што се зна, нико до дан-данас није укинуо нити променио ни Резолуцију 1244, ни правни оквир који је она дефинисала.
Народ интуитивно осећа шта не ваља и реагује стихијски-логично. Да би се за нешто борили, морамо знати за шта се боримо, тако да ми као нација морамо дефинисати и поставити своје националне циљеве. Јасно их одредити и обзнанити. Дефинисати црвене линије испод којих се не иде.
Рукометни савез Србије је уместо да одбије, пристао да његове екипе играју на омладинском турниру у коме учествује и екипа шиптарске самопроглашене парадржаве. Ово је велико национално понижење на дан годишњице злочиначке НАТО агресије над Србима и Србијом, бомбардовања Србије због отимања србског Косова и Метохије…
Налаже се председнику Републике, Народној скупштини и Влади Републике Србије да обуставе даље преговоре са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ који се воде под покровитељством Европске уније и да предузму расположиве државне мере како би се зауставила примена обавеза преузетих „Првим Бриселским споразумом“, као и одлуке, споразуми и договори, пре и након 2013. године, којима је угрожен територијални интегритет Републике Србије на простору покрајине Косово и Метохија.
Још једном, кроз тешкоће и упркос тешким дипломатским и економским притисцима, Србија мора да буде виђена као пример међународној заједници кроз противљење некима од њених најмоћнијих чланова. То значи да мора да одбије да преда своју јужну покрајину бившој терористичкој организацији „ОВК“, данас прерушену у „државну власт“. Ово, чак и ако су ови „владари“ директно спонзорисани од САД и њихових европских савезника.
Процес предаје Косова може неповратно да утиче на руско-српске односе. Следствено, једино што сада треба да се уради је раскидање свих Бриселских споразума, повратак на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и проналажење начина на који ће се регулисати односи са Албанцима, а који ће у потпуности да буде у складу са законским и уставним поретком Републике Србије.
КАД НАМ ЈЕ НА ЧЕЛУ ДРЖАВЕ ВЕШТИ „СЕЦИКЕСА“- ОНДА НАРОД МОРА НА КРАЈУ ДА ОСТАНЕ И ОБЕЗГАЋЕН И ОБЕЗДРЖАВЉЕН,
А ДА ТО И НЕ ПРИМЕТИ
Јуче се, на сајту Рукометног савеза Србије, појавила вест под насловом „Без националних симбола у Крагујевцу“, која је изазвала бурне реакције незадовољства на друштвеним мрежама. У вести је јасно наведено да је на захтев Рукометног савеза Србије Европска рукометна Федерација донела одлуку да се утакмице одиграју без националних симбола, химне и заставе земаља које учествују. Рукометни савез Србије је уместо да одбије, пристао да његове екипе играју на омладинском турниру у коме учествује и екипа шиптарске самопроглашене парадржаве. Ово је велико национално понижење на дан годишњице злочиначке НАТО агресије над Србима и Србијом, бомбардовања Србије због отимања србског Косова и Метохије…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…