Једна поразна прича из окупиране српске покрајине савршено илуструје ко је и шта је Александар Вучић: слабић који покушава да глуми мафијаша! Штета коју таквим понашањем наноси Србији сваког дана постаје све већа и тежа.
Једна поразна прича из окупиране српске покрајине савршено илуструје ко је и шта је Александар Вучић: слабић који покушава да глуми мафијаша! Штета коју таквим понашањем наноси Србији сваког дана постаје све већа и тежа.
Како су Александар Вучић и Ивица Дачић лагали Србе са Косова и Метохије док су са терористима ОВК постављали границу и шиптарску царину између Србије и КиМ. Он детаљно износи разговоре и обећања Вучића и Николића Србима из Покрајине пре њиховог доласка на власт, а како су отишли у издаји даље од предходне власти.
О суноврату новинарства у Србији али и целом свету, о лажима које прате најављивани „расплет“ косметске кризе, о условима у данашњој Србији који подсећају на турско доба, о томе зашто је Хенри Кисинџер упозоравао да се Срби не смеју потцењивати, а зашто власт Александра Вучића Србе плаши некаквом најездом Албанаца, у новој РасПравди говорио је Слободан Рељић, социолог медија и некадашњи главни уредник НИН-а.
Прогоном Славише Ристића, Ивана Максимовића и других Срба са Косова и Метохије који се противе велеиздаји, режим настоји да прикрије чињеницу да је увелико приступио последњој фази одрицања од Косова и Метохије, као и потпуној предаји Србије у руке НАТО-а.
Kакве све последице носи борба против велеиздајнничког режима, како спречити одрицање Србије од Косова и Метохије, зашто се српска историографија продаје за евре и доларе, те како у Србији помирити идеолошке крајности, у новој РасПравди говорио је професор историје Милош Ковић.
Од српске јавности упорно се скрива шта је тачно на столу у Бриселским преговорима, али поуздани извори откривају да Вучић и Тачи разматрају недавну понуду која је стигла из Вашингтона и која представља нову, до сада најопаснију замку за Србију.
Гост нове епизоде емисије „РасПравда” био је историчар и професор Универизитета у Бањалуци, Срђа Трифковић. Трифковић је у емисији жестоко критиковао Александра Вучића тврдећи да је отишао корак даље од Тадића у „велеиздији”.
„Позивам Патријарха и све црквене великодостојнике да баце анатему на Вас (Вучића) и на Вашу породицу и на Вашу Владу и на Вашу политику , јер ово што Ви радите је најгори вид издаје који није забележила новија српска историја.“
„На све начине помажите КМ Новинама и поготову Ивану Максимовићу, да их заштитимо. Косово и Метохију морамо да штитимо не само начелно, него, када затреба управо и овако. Иван Максимовић се нашао на удару режимских медијских насилника… Позивам вас да устанемо у њихову одбрану…“
Јe ли, Вучићу, ако ти већ немаш више ништа да даш, и ако су ови пре дебе све дали, а шта онда тај запад тражи од тебе? Tи сам си поновио икс пута да се сви твоји разговори са страним државницима своде на разговоре о Косову. Па шта онда они траже од тебе ако су они пре тебе све дали? Схваташ ли колико је глупо, колико је нелогично то што причаш, ти председниче који си „врх” у индустрији издаје!
Антонић је указао да се Србија налази у колонијалном положају у односу на западне земље и да су национализам и родољубље једини начин да се томе одупре. Изјаве Александра Вучића су често усмерене на „нормализацију колонијалнe ситуацијe”.
Пет година после потписивања тог противуставног документа, Ристић прави пресек стања у окупираној покрајини, присећа се колику је цену плаћао због супротстављања и шиптарској најезди и београдском режиму, и не престаје да тражи одговор на питање како спречити власт да се одрекне Косова и Метохије
Чим се огласила сирена, народ северног дела Косовске Митровице истрчао је на улице. Навика је чудо. Кад су се окупили и зачуђено увидели да се ништа не дешава на чувеном мосту, преко кога је, у неким мање издајничким временима, опасност увек и стизала, почели су да се распитују шта се дешава и због чега је подигнута узбуна. „Ухапшен Марко Ђурић“, одговарали су им упућенији. „Е па, онда ништа“, узвраћали су Митровчани, окретали се назад и враћали својој свакодневици.
(Вучићу), требало је да не кријеш где идеш. Требало је да се не правиш Енглез и наиван. Требало је да одмах причаш шта радиш, где радиш, с ким радиш, кад радиш. И онда нико не би спекулисао, што ти кажеш – причао глупости. Мада од тих глупости које људи лупају, испаде све тачно….
Коментари читалаца…