Професор Фурсов је једно од најзанимљивијих и најпровокативнијих имена савремене руске историографије и друштвене науке, заслужан за јединствени подухват истраживања криптоисторије – феномена моћи и скривене моћи.
Гост емисије „Интервју“ био је господин Слободан Антонић, доктор социологије и политички аналитичар. Редовни је професор на Филозофском факултету у Београду. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним […]
Мало људи у Србији зна да читава супериорна хрватска повијест нема више од 150 година. Тек у другој половини 19. вијека Беч је стварао институције, Ватикан католичио, а католички попови и бечки ђаци измишљали приче из непостојеће хрватске повијести.
ПОРОДИЦА ЈЕСТЕ И ТРЕБА ДА ОСТАНЕ НАЈСИГУРНИЈЕ МЕСТО ЗА НАШУ ДЕЦУ
*Бити родитељ данас у Србији, представља највећи подвиг и искушење. Преумљеници на власти на дневном нивоу доносе законе, уредбе и дописе којима полажу право на физичко и ментално „поправљање“ наше деце. * – др Јована Стојковић
Данас и квaнтна физика безуспешно покушава да докаже да би живот могао настати ex nihilo, per se. Сазнање о настанку живота за човека, бар за сада, недокучиво је. Могуће је дa je настанак живота и човека више од хемије и физике и да, како Његош каже, „Нека умна сила торжествује”.
Фонд стратешке културе имао је част да разговара са једном храбром женом истражним судијом Даницом Маринковић, која је прва утврдила истину о наводном злочину у Рачку, који је послужио као повод за бомбардовање 1999. године. Она је због те истине имала многе проблеме и од стране шиптара који су хтели да је убију, али и од домаће демократске власти која се додворавала ЕУ.
На Радију Сербона у емисији „Лајковачком пругом“ аутора и водитеља Снежане Терзић гост је био Душан Марковић који је представио СВЕСРБСКУ НАРОДНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ „СРБИ НА ОКУП!“
Није да не верујем оцени „цењених експерата“ и „боркиња за права жена и деце“, али професионална радозналост ме нагони да размотрим квалитете параноичности“ глупих, необразованих и злих“ родитеља у Србији, чију би децу горе наведени да спасавају.
„Ово је уједно позив и свим медијима у Србији да престану са селективним извештавањем грађана, објављивањем делимичних информација, и прикривањем разноразних информација које иду у корист свих грађана. И, дакле, сутра вам је шанса да осветлате образ своје професије, да се придружите родитељима на СВЕРОДИТЕЉСКОМ ПРОТЕСТУ сутра у 12 сати на Тргу републике!“
Ивица Дачић нема право да прави лажне равнотеже греха по Титовом моделу. Није равноправно две и шеснаест војних вежби годишње. Нити су исто Степинац и поп Ђујић. Ни Чича Дража и Павелић нису исто, а још мање Хитлер и Стаљин.
Но, може ли ту свест да има онај ко је са Тачијем потписивао Бриселски споразум?
Финална фаза „жигосања марве“ је убацивање електронског чипа у тело (implantable), а судећи по труду који улаже NALED – Србији је намењена улога „лидера“. Од целе бајке о демократији и људским правима, једина преостала слобода избора је RFID чип у десну или леву руку.
Израда адресног и централног регистра грађана ће заједно са електронским здравственим документима олакшати даљинску контролу поробљене нације и људских ресурса.
Приређивачи неуспеле изложбе заборавили су да потискивање истине о Геноциду и разарање културе сећања такође представља својеврсни злочин. Поучени, последњим,негативним искуством морамо још интензивније говорити и присећати се Великог злочина – Геноцида зато што представља важно и незаобилазно обележје националног идентитета!
Да нас све док трепнемо не проведу кроз „овертонов прозор“ и остваре све своје зле и прљаве намере, за нас Србе који смо окупирани и војно и на сваки други начин, најважније је да за почетак борбе која мора бити непрестана – подржимо здраву традиционалну породицу.
Још опасније, на дужи рок, су све оне америчке интересне групе које своје уске циљеве и амбиције стављају испред интереса америчког народа. Те групе, подржане од стране мејнстрим/фејк њуз медија, не маре за беду и разарања широм света, нити за цену коју је Америка платила у крви и новцу за своју погрешну спољну политику у времену после распада СССР. За њих је Русија кориснија као непријатељ него као пријатељ.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…