Био је то 25. август 1991. године. У кућу Трифкановића у Сиску дошли су припадници Збора Народне Гарде (ЗНГ) у црним униформама и у комби ставили Николу (49), и његове синове Зорана (23) и Берислава (18). Неколико дана касније Николино тело је препуно модрица, огреботина, прострелних рана на телу и глави пронађено у Сави, код села Гушће. Зоран и Берислав Трифкановић до данас нису пронађени.
За надати се да ће ова књига допринијети да, како вели писац, разум превлада над потопом, и да се једном заувијек одустане од зла на Морачи, а Морача прогласи националним парком и најзад уврсти међу највиша добра човјечанства, на највећу славу и понос Црне Горе.
Слике и призори, до смрти изгладнеле деце, које долазе из Јемена шокантне су. Човек тешко може да поверује да на земљу у којој има готово девет милиона гладних људи, а међу њима шест милиона деце, свет гледа потпуно равнодушно. Уз глад и ратна разарања, ту је земљу похарала и смртоносна болест, колера, од које болује више од 300 хиљада људи и од које је за сада умрло више од хиљаду, већином деце. Одлука Саудијске Арабије да затвори ваздушне, морске и копнене границе Јемена спречила је УН да пошаљу помоћ у ратом разорену земљу.
Ствар је у томе што нашим ЕУрофилима принципијелно не смета „мешање у наше унутрашње ствари“ – под условом да оно долази са Запада. Више им одговара царство нужности од царства слободе. До пре 30-ак година, деловало је да је ово прво на Истоку, а друго на Западу. Сад је обрнуто. Говорећи њиховим језиком, наши ЕУрофили су остали заробљеници прошлости. Па им је тешко да се суоче са реалношћу да, ако Европе уопште и буде (дакле Европе, не ЕУ), биће је због Русије, која ју је дискретно узела у заштиту. И Србије, која је, и овако измрцварена и издана, и споља и изнутра, то све време негде дубоко и знала.
Као у „старо добро Турско доба“, у духу аманета Алије Изетбеговића, творца Исламске декларације, као јединственог програма организовања исламског друштва, формирања исламске власти и изградње Исламске државе тј. халифата, терористи су постали штићена лица а њихова активност обавјештајно прикривана.
У исто време, они улажу милијарде у покретање читавих система у служби те идеје, експериментишу са спровођењем мера за контролу становништва над свима нама, што последично укључује економско и духовно сиромаштво, присилну стерилизацију, стерилизацију путем вакцине, финансирање абортуса и смрти уместо живота, као и присилне абортусе.
Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунистичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.
Документарни филм „Јего благородије барон Врангел“ приказује судбину последњег команданта беле армије, од рођења до смрти.
Изузетно образован човек, пореклом из породице прибалтичких витезова, генерал Петар Николајевич Врангел био је до краја свог живота одан заклетви коју је положио руском цару и отаџбини.
Србија би до чланства у Европској унији, требало да измени Устав најмање два пута, најпре у сфери правосуђа, што је и услов у преговорима, а када добије гаранције да ће постати део те заједнице још једном, како би га ускладила са европским правилима и у осталим областима.
Српски покрет Двери позива надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе да преиспита законитост рада БНВ и да предузме све мере и радње у складу са законом ради враћања рада овог националног савета конкретне националне мањине у оквире Устава Републике Србије и важећих закона. Такође, надлежним државним органима који врше кривични прогон поручујемо: ухапсите Угљанина!
Важно је умети да препознамо ту мржњу. Она је у супротности не само с нашим суштинским интересима, већ и с нашим цивилизацијским бићем које нас чини особеним као народ и као културу. Она се тешко може примити у широј јавности. Али, у контексту најављиваног– „међународног сукоба“ – који ће, наводно, коначно „да раздвоји жито од кукоља“ – то је најава тоталитарне репресије над сваким од нас који воли своју земљу, и који размишља сопственом главом.
У коначници, очекујем апсолутну победу, без икакве резерве. Правда је можда спора, али је достижна. У принципу, ми смо већ оповргли апсолутно сваки сегмент оптужбе, односно они нису успели да изнесу нити један некомпромитовани доказ, тако да је основа наше жалбе да је судац фашистички злочинац и криминалац који уопште није размотрио доказе. Мада ја не очекујем никакву правду у фашистичкој Хрватској.
Иветић каже да му уопште нису јасни потези суда и да му се након свега на крају чини да је на делу потпуна опструкција и одуговлачење.
Циљ ове трибине био је да се одговори на питања које се већ дуже помињу у јавности, а које су довеле до смањења броја вакцинисане деце, пада поверења у педијатре, као и антиуставном доношењу и примени скандалозног закона о присилној вакцинацији и кажњавања родитеља који су у дилеми да ли ће вакцинацијом угрозити здравље своје деце.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…