Постављање билборда изазавало је оштро реаговање процрногорски оријентисане опције да је најава прославе сто година од Великог рата и уједињења Црне Горе и Србије „осмишљена провокација поробљивача из Београда, удар на уставни поредак земље и ругање црногорском суверенитету, нацији и држави”.
Шантић је присутан у нама и више него што то наоко изгледа. Живљи но и један други српски пјесник. Неумрло траје јер је искрено волио свој народ, а поштовао и помагао друге, непритворно волио хумски завичај више од туђе земље, српски језик љубио јаче од оних који су се школовали по бијелом свијету, снажније био привржен херцеговачком житу но туђинској погачи… И ми то непогрешиво осјећамо.
Једно је кад „председник“ државе води одмерену, срачунату политику, одлаже сукоб, купује време… Неко ће рећи: мудар председник, државник. Али кад „врховни командант“ шири дефетизам… Јасно је да време купује једино за себе.
Данас се навршава пуних 20 година од првог масовног злочина и киднаповања седморо српских цивила из села Горњи Ратиш и Дашиновац код Дечана. Са болом и тугом сећамо се Вукосаве Марковић(62), Даринке Ковач (67), Милице Радуновић (61), Милке Влаховић (66), Милована Влаховића (64), Милоша Радуновића (61) и Слободана Радошевића (56).
Српска и руска застава вијориле су се данас испред Универзитета „Тарас Шевченко” у Луганску, само 14 км од Славјаносербска, који се налази на првој линији фронта и на који је и ноћас отварана ватра.
Имали смо веома важне сусрете са руским званичницима, Димитријем Козаком, замеником председника Владе Руске Федерације, Олегом Белавенцевим, представником Председника Русије за северни Кавказ, Георгијем Мурадовим, представником Крима при Председнику Русије и Наталијом Поклонском, депутатом руске Думе.
„Не можемо пропустити ове прилике, а да не кажемо нашем чувеном знаоцу језика коју искрену, озбиљну реч. Ђуро Даничић je први књижевник и филолог, не на словенском југу, већ и у свету, који је назвао језик што га говори и пише хрватским или српским (у предговору својих ,,Корјена“ каже: ваљда ради пуног паритета: српски или хрватски.) Сви остали прваци филологије у страних народа зову тај језик просто: српским…”
СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)
Беседа у Недељу Светих Мироносица
Шта ће бити с нама ?
Mи смо грађани другог реда у својој сопственој држави? Без права на слободно кретање и важећа лична документа… остављени на немилост окупационој војсци, терористима и екуменистичком свештенству…
Питање је имају ли Албанци данас, на пету годишњицу Бриселског споразума, скоро петнаесту од мартовског погрома и двадесету од НАТО агресије, иједан адут којим би поткрепили своје сепаратистичке тежње?
Одговор је – имају. И он се зове Александар Вучић.
Пет година после потписивања тог противуставног документа, Ристић прави пресек стања у окупираној покрајини, присећа се колику је цену плаћао због супротстављања и шиптарској најезди и београдском режиму, и не престаје да тражи одговор на питање како спречити власт да се одрекне Косова и Метохије
„Тврдити да пут у ЕУ нема алтернативу је потпуно државничко слепило…. Шта ако вас ЕУ на крају крајева неће? Човек који вас води у једну самоубилачку авантуру очекује сада од грађана Србије да за све што он каже добије апсолутну подршку“
То што су урадили запослени у Служби за кућне посете не може се десити и није се десило у било којој земљи на свету. Болесник који је за двадесет дана спао на 65 кила (висок је 186 сантиметра) консултовао је одговорајуће људе (био је и у Академији наука), узео је адвоката и поднео тужбу поротив Министарства здравља и инокосног органа, министра Златибора Лончара.
Како нагласисмо, ни у једном светском рату Албанија није била савезник Србије. Напротив, она се сврстала са окупаторима Балкана и била је њихов исукани мач против мештана. А ако је то стварно рекао г. Марковић, нека изволи да исправи своја схватања по историјским истинама а не по апетиту албанских фалсификатора научне истине.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…