Међутим, чак и када би кола ишла добрим путем и све на њима функционисало, Србија има онај клин у точку који јој ломи осовину и немоћно баца на тло. Тај клин није било какав, већ нарочит, врховни клин који у овој причи има и своје име – Александар Вучић
Драга Марија, воља је Божија да из Москве дођеш у Србију и ту останеш, у Србији коју си толико волела и у коју си годинама долазила, посебно на свето Косово и Метохију.
Када чујете „сами смо за све криви“, „нама је неко увек други крив“, „српски национализам је трибални а остали државотворни“, „Русија нам никад није помогла“, „сви су исти“, „Стара Европа“, „у Русији влада православна диктатура“, „наша Црква је легло разврата“ – знајте одакле то потиче.
Стога је потребно, од овога тренутка, хитно затражити одговорност и оставку премјера јер наведеном изјавом, она отворено крши Устав РС и престаје да буде премјер свих грађана Републике Србије!
Још два или три месеца медијске тишине о овом питању, и само ретки читаоци новина или ТВ гледаоци ће моћи да се сете ко је Сергеј Скрипаљ и свих околности о дешавањима у Солсберију 4. марта 2018. године.
Не прихватамо политичку коректност и квази-толеранцију када су у питању права родитеља. Основну јединицу друштва чини породица, институција старија од сваке идеологије, религије или друштвеног уређења.
Председници Владе Ани Брнабић: ЗАШТО ЈОШ НИСТЕ ПОДНЕЛИ ПРЕДСЕДНИКУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СВОЈУ ОСТАВКУ НА ПОЛОЖАЈ И ФУНКЦИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ?
Председнику РСрбије Александру Вучићу: Зашто још не подносите своју оставку председнику Народне скупштине?
Указујући на обим угрожености људи и природне средине, врсни непристрасни светски стручњаци писали су после агресије, а пишу и данас, да је Србија била „поприште хемијског и нискодозираног нуклеарног рата“. Простор Србије је, дакле, био мета једног замашног, али истовремено и злочиначког експеримента у коме су Срби били у улози заморчића.
Овај списак, којим тадашња Влада Републике Српске под председништвом Драгана Чавића, цинкари сопствене грађане, излажући их опасности од кривичног гоњења (што је још увек реална могућност пред Судом БиХ у Сарајеву), представља јединствени пример нелојалног понашања према сопственим грађанима, опортунизма и моралног кукавичлука лица која су се тада налазила на челу Републике Српске.
Када цјелива кивот ходочасник добије један цвијет. Тај цвијет чува и носи пред кућну икону. Прах од цвијета се чува, као симбол земаљске пролазности и чуда Божијих стварања у праху. Тада сам добио од Свете Матроне једну ружу и један каранфил. Такав мирис никада нисам осјетио; најљепши дах свјежине, чистоте и добра.
Данас, почетком 21. вијека, југословенски језикословци се са истим филолошким фатализмом позивају на континуитет назива „српскохрватски” језик, и „даничићевски” доследно допуњују и довршавају „Речник српскохрватског језика”, са којим је почет и „под којим именом пројекат мора бити довршен”.
На оне који су покушавали да побегну из зграде која је горела милитанати Мајдана су пуцали или су их пребијали до смрти. Притом полиција практично уопште није реаговала. Украјински радикали нису дозвољавали ватрогасцима и амбулантним колима да приђу до места пожара. Према званичној верзији кијевских власти, активисти антимајдана су „сами себе спалили“.
Активно учешће министра за рад Зорана Ђорђевића на првомајском протесту и шетњи раме уз раме са синдикалним вођама Орбовићем и Стојковићем, представља вулгарно и отворено вређање здравог разума незадовољних радника.
Колико год неки неправославни догађај, празник или слично, био замаскиран и уоквирен у овоземаљски сладуњави, „хуманистички“, или какав други оквир, у његовој суштини је само једно – вијековна борба зла против добра, борба за људске душе између ђаволског адског накота и Небеских Сила.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…