13. 03. 2023. Борба за истину

“На Косову је све почело, на Косову ће се све завршити“ Патријарх Павле

Оно што су трезвени људи давно прозрели и на шта су упозоравали, а наивни тек сад почињу да схватају, ових дана се у целости открива: Вучић је доведен на власт да би издао и прeдао Косово и Метохију. После десет година обмана и лажи вође СНС картела и колонијалног управитеља дошао је тренутак истине. Иако он упорно покушава да убеди зомбирану јавност да је црно бело и обрнуто, односно да је издаја коју чини најбоље решење за Србију, то више не може да прође. Дошло је време његовог краја или краја Србије!

Вучић је потврдио своју издају, Шиптари су показали своје намере, Запад је открио своје планове. Вучић хоће да уништи земљу и народ. Шиптари хоће да створе Велику Албанију. Запад хоће да избрише Србију са политичке карте света. А шта хоће народ србски?

Ситуација је више него тешка, што говоре и следеће чињенице:

Вучићу је рок употребе од стране Запада истекао и он, хтео – не хтео, уговор са самим ђаволом има да заврши у што краћем времену. Стигао му је последњи ултиматум због чега је спреман да учини све да био сачувао своју главу и власт. Истовремено, смишљено ради да испровоцира Русију да одустане од чврстог става да је КиМ део Србије, који је досад успешно бранила у Савету безбедности УН позивањем на резолуцију 1244 и остала међународно-правна акта.

Београдска патријаршија, део СПЦ који су узурпирали екуменисти на челу са Порфиријем, даје пуну подршку Вучићу, јер су и сами под контролом Запада и, пре свега, Ватикана. Смишљено уноси поделу у народ и спречава да се организовано пружи отпор покретањем литија и стварањем фронта за одбрану вере, колевке КиМ, породице и слободе од Бога нам дате. Знају екуменисти да се молебанима не спречава издаја, него само литијама и анатемисањем издајника.

Опозиција, покрети, интелектуалци и јавни делатници, који се представљају као родољуби, свесно или несвесно раде за Вучића. Због сујете и нетрпељивости (у већем су међусобном сукобу него са Вучићем), иако су им уста пуна позива за стварање јединственог отпора, не представљају опасност за тренутну колонијалну управу. Много приче, без правих дела! Поделе и појединачни протести без удруживања снага само слабе отпор. Ово је, дословно, последња прилика за саборност! Ако су искрени, онда треба да се сложе око општих националних интереса, створе јединствен свенародни фронт и одлучно крену у ослобађање Србије.

Време није на нашој страни. Јер, ово је време анархије, безверја, компромиса и издаје, доба потпуно палог човека који тежи да задовољи своје најниже страсти, при чему не бира средства којим ће испунити своје себичне жеље, па и оне које спадају у домен патологије. Мејнстрим медији и образовни систем претварају нас у послушну масу која не зна да мисли својом главом и које ће све прихвати за тренутак лажног спокоја, без обзира на последице. У складу са тим, није мали број ни оних који, због недостатка храбрости и спремности на жртву, наду полажу у неке друге ослободиоце, апстрактне или конкретне, али без препознатљивих личних атрибута или ширег геополитичког контекста који даје основу за ту врсту надања, који би требало да пресеку пут пропасти којим сада идемо.

Сумња и неповерење према свима и свакоме. Међу нама је посејано семе раздора од стране колонијалне управе, тако да се тешко сабирамо али врло лако разилазимо. Прозивамо се без икакве основе, а само зато што смо оптерећени сумњом, коју свесно или несвесно (а, у крајњем исходу, у корист власти) шире појединци или групе. Пример монаха Антонија, који прозива све родољубе и ставља им етикету да раде за службу, је типичан пример таквог приступа. Нема покрета или истакнутог појединца којег није осудио. Његов однос према заточеним часним родољубима Дејану Златановићи и Дамњану Кнежевићу довољно говоре какве су намере монаха Антонија и оних који се тако понашају. Уместо тога, будимо људи који у човеку види брата а не непријатеља, јер нема човека који не греши и нема мана.

Међутим, иако је ситуација више него тешка, она није безнадежна, јер смо народ са кореном Светосавским, који, ма колико га секли, увек даје плодне изданке. Србин је падао и дизао се, у најтежим страдањима и мукама није одустајао, увек се борио и надао! Наши часни преци су увек одлучно и храбро у борбу кретали, а шта ми чекамо, у питању је наша част и понос, наш опстанак или нестанак? Рађамо се са чашћу великог Божијег народа, а да ли ћемо умрети са њом, искључиво зависи од нас!

Косовски завет је изнад резолуције 1244, изнад Устава и изнад сваког издајничког споразума.

Будимо достојни часних предака, тако што ћемо одговорити на издају и ултиматум онако како су и они то чинили, храбрим и одлучним отпором. Срби, почните поново да верујете у Бога, Србство и себе, а онда ћете од немоћних постати јаки. Покажимо да у нама још тече крв часних предака, који су се за слободу борили и изборили! Доста смо одступали, време је за наступање. Треба се борити, супротстављати и активно дејствовати против видљивих и невидљивих непријатеља. Србине, не кукај и не очајавај, не дижи руку на себе и своје ближње, већ на оне које су те и довели у овај тежак положај. Можда смо тренутно слаби и разједињени, али не смемо пристати да будемо робови, не смемо одустати од слободе, не смемо одустати од своје земље Косова и Метохије. Покажимо веру у Бога и Србство!

“Победићеш сигурно, само веруј у Бога и љуби Бога“ Св.Николај Жички

Покажимо издајничкој колонијалној управи и Западним колонизаторима, да у нама има довољно снаге и воље да устанемо и, уз Божију помоћ, зло победимо! Срби, на саборност да одбранимо Уставни поредак, целовитост земље и своје право на нормалан живот. На плодовима Карађорђевог устанка обновљена је Србска држава, а на плодовима отпора издаји можемо поново створити слободну и здраву Србију. Пређимо са коментара на дела и немојмо дозволити да нам други уређују наше животе и нашу земљу, учинимо то сами. Србијо буди се, буни се, бори се!

Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!

Раб Божији Горан Живковић