Горан Игић: ПРЕГРУПИСАВАЊЕ У ЕВРОПИ – ПОГЛЕД СА БАЛКАНА

By РЕПОРТЕР on 30. маја 2019.

Објављујемо краће интернет истраживање ставова људи из света политике, новинарства, блогосфере о томе какав је данас однос између наше земље и Северноатланске алијансе и свима поставили исто следеће питање: „Како коментарише изборе за Европски парламент, који су се одржали 23-26. маја 2019. и како ће утицати на нашу земљу и окружење?”

Спровели смо новинарско истраживање, дакле, међу људима, који могу да утичу на јавно мњење, намерно смо избегли свет забаве и естраде, па да чујемо њихове одговоре.

Др Калојан Методијев, политолог, Институт за стратегије и анализе из Софије:

„Прошли избори за eвропарламент једни су од најважнијих за Европску унију у наредних 5 година. Показали да постоји промена у ставовима гласача. Ако погледамо резултате, јасно је да неће бити већине у Европском парламенту, што значи да улази у стање преговорања за сваку одлуку или именовање, па ће до краја године именовања ће бити главна.”

Др designatus Драган Шљивић, политолог:

„Искрено, не верујем да ће бити битне промене у политици ЕУ према Србији. Можда ће бити промене у реторици по одређеним питањима, али велики заокрет не мислим да треба очекивати. Уместо иницијативе, биће више инерције. Регион ће и даље бити у неком стању неизвесне скоре перспективе чланства. Биће можда и привидног напретка, па ће можда неке земље имати још којег отвореног или закљученог поглавља у преговорима са ЕУ, док се ЕУ углавном бави унутрашњим питањима, а завршетак преговора помера за време после следећих избора за европске парламент. Доста боље прогнозе биће могуће када се види састав нове европске Комисије.”

КАРИКАТУРА: Тошо Борковић – ЕУ

Јасмина Буква, новинар из Београда:

„Какви год да су резултати европских „избора“, ништа добро, са те стране, србски народ не може да очекује, чак и кад би сва места у том парламенту припала лидеру десничарске странке Национално окупљање Марин ле Пен (оној, коју Србима сервирају као наду за спас од агресије исто те ЕУ!). И наивнима би већ требало да буде јасно, да у том парламенту седе извођачи белосветских радова, и да никакво ЕУ-прегруписавање не мења агресивну политику према овоме што својатају као некакав њихов „западни“ Балкан. Док је Србија леђима окренута својим потенцијалним савезницима, и док води деструктивну државно-националну политику, свака искрена и делотворна спољна помоћ Србији, деловала би као агресија на званичан став Србије.

Окупаторски намесници на власти; опозиција, склепана од повампирених извођача радова истог окупатора; удбашка „патриотска“ папазјанија, формирана, наметнута и затрована из центара страних служби… и народ, којег су укинули захтевајући да им се одазива на „грађани“, успешно га делећи на припаднике ове или оне „опције“ – то је стање у Србији, које србски народ доводи до безнађа. Србија нема јасну платформу за очување својих међународно признатих граница, нема родољубиву опозицију, не види савезнике у онима који су потписници Резолуције 1244, а чије би савезништво било у обостраном интересу исказаном кроз отпор исто тој ЕУ-камарили, него савезнике упорно налази у онима који су бомбардовали Србију, и којиту агресију успешно и нескривено настављају, и очекује да ће народ да поверује да са те стране долази слобода.

Аналитичарске фантазмагорије о томе да ће нас Америка и ЕУ ослободити од себе самих (само што нису), постају смешне од толике дозе бесмисла. Јер вукови нам у тору једу овце, и ваља нам са њима изаћи на крај, па се тек онда окренути ка свету. Тај окрет мора да буде јасан и недвосмислен наступ: са јасном платформом, којом ће се захтевати поштовање међународно-признатог државног статуса, позивајући се на Повељу УН, завршни акт КЕБС-а из Хелсинкија 1975. године, свој Устав, и бројне важеће резолуције и конвенције, које ни Европски парламент не може да негира, па их зато вешто трпа под тепих за гажење.

Обрачунати се са марионетама у власти и опозицији, агентуром одевеном у рухо родољубља, тешка је битка која се мора добити, а могуће је једино уједињавањем очуваних православних снага кроз окупљање родољубља базираног на православној свести. (То је оно што тако интензивно теже да нам мењају! Зликовци знају зашто то чине! Одатле потичу сви њихову вековни неуспеси, кад су Срби и Србија у злокобном фокусу исто тог запада.) Косово и Метохија није проблем ЕУ, да би га она тако „усрдно“ решавала. Тај је спор између Србије и Албаније, и на том терену се и добија најјаснија слика агресије на Србију, представљање Срба као лоших момака, и говором у страну, скретање проблема на европски ниво.

У свакој родољубивој платформи за Србију, морао би да стоји одговор на територијалну претензију Албаније према Србији. А одговор је само један: Драч, Скадар, Скопље, Прилеп… Па, да и ми Срби престанемо да се ишчуђавамо нереалним захтевима за србским Косовом и Метохијом, Рашком… и даље, што им се прохте. И да се манемо лажне наде у спас који ће нам сам доћи од агресора. Са те стране нам се само црно пише. Ко то не види, или је злонамеран, или… постоји у србском језику довољно епитета за тај недостатак здравог разума.”

Милица Ђурђевић Стаменковски, политиколог:

„Избори за ЕП су прошли у сенци политичке кризе у Аустрији, која је настала као последица паничне реакције због јачања суверенистичких снага. Удар на вицеканцелара Штрахеа био је покушај да се потури клин у точак свим евроскептичним партијама. Резултати избора су показали да су снаге суверениста озбиљне и чврсто утемељене. Упркос агресивној пропаганди – Слободарска партија у Аустрији је готово очувала свој претходни резултат; Марин Ле Пен је поразила Макрона, Салвини и Орбан убедљиво победили. Алтернатива за Немачку је потврдила стабилни двоцифрени проценат.

Важно је указати на негативан аспект ових избора који се неспосредно односи на Србију – радикална проусташка опција у Хрватској је у збиру освојила чак 25%. Избори су показали да је ЕУ дубоко загазила у процес политичке трансформације и да је неупитно да бирачи готово свих чланица не желе бриселску диктатуру. Чак и партије које себе не сврставају међу евроскептике биле су принуђене да своју политику уподобе са тим новим процесима у Европи.

Суверенизам је принцип будућности. Национална одговорна политика држава чланица и сарадња на равноправним основама је једини темељ на којем Европа може опстати.”

Милан Парезановић, удружење „Наше Драгачево”:

„Добро јутро Европи Нација, од Атлантика до Урала. Лаку ноћ бриселском Централном комитету. Време је да се Србија почне буди из свог предугог хипнотизерског ЕУ-сна и окрене напокон сама себи и традиционалним пријатељским земљама, на основи обостраног поштовања и узајамне користи.”

Драгана Трифковић, члан Председништва Двери:

„Резултати избора показују пораст популарности десних суверенистичких странака, посебно у Италији, Британији и Француској. То ипак није драстично променило однос снага и делује да ће за те промене требати више времена. Ипак треба да нагласимо да се водила прљава предизборна кампања где су системске странке ЕУ користила сва могућа средства против политичких противника. Имали смо многобројне афере и оптужбе против десничарских странка које су кулминирале баш непосредно пре избора у ЕУ. То је сигурно утицало на резултат избора.

И поред тога, ситуација у ЕУ није ружичаста и системске странке немају пуно разлога за оптимизам. Протести против бриселске администрације су се одвијали и уочи самих избора у Бриселу, док отпор „жутих прслука“ у Француској не јењава. Национално окупљање на челу са Марин ле Пен је остварило одличан резултат. Ова листа је добила већу подршку од листе актуелног председника Макрона. То ће бити разлог више да се у Француској и даље оспорава његов легитимитет. Могуће је да ће проузроковати и ванредне изборе.

У Грчкој је Ципрас већ најавио нове изборе, јер је Нова Демократија добила већу подршку од Сиризе. У Италији су Лига и покрет 5 звездица оствариле задовољавајући резултат, док су се у Немачкој гласови незадовољних бирача прелили ка странци Зелених. Алтернатива за Немачку није остварила значајан помак. Немачка је и даље економски јака, па се промене у овој земљи одвијају теже из тог разлога. Оно што је уочљиво то је да постоји потреба бирача за променама али да избор између понуђених опција, не задовољава њихове потребе у потпуности.

Суштински ови избори у ЕУ неће ништа решити, већ ће се и даље наставити агонија у којој се Унија налази. У променама које се одвијају на светском нивоу ЕУ није пронашла модел за позитивне правце. Јединство у ЕУ неће моћи да буде постигнуто.”

Василиос Провелегиос, председник Грађанске странке Грка Србије:

„Иако многи говоре да се на изборима за ЕП није десило ништа епохално и да ће вероватно опстати досадашњи модел по ком окосницу чини ЕПП а у игру евентуално улазе „зелени“, није баш тако просто. Страх од растућег национализма није нестао и престао, он је само вешто медијски забашурен, јер као и свака промена не може да се деси преко ноћи, а да буде мирна и „демократска“. С тим у вези констатујем да су евроскептици и десничари добили таман толико места да могу да изигравају и да тренирају евроскептицизам над нама (у овај кош стављам све нас преостале на вратима ЕУ).

У оваквом тренутку, иако поново апострофирам није довољно транспарентан, треба читати знаке поред пута и водити прагматичну политику. Многе економски јаке земље су схватиле да унутар саме Европске уније немају баш много инструмената за спровођење националне политике, иако се више пута десило да се то коси са њиховим националним интересима, са друге стране пак, земље које воде целу причу европске једнакости немају много слуха за остале. Стално имам негде утисак да кажу: примљени сте у оквир, користите га, ако стигнете пре нас…”

Светлана Козић, покрајински посланик Народне странке у Скупштини АП Војводине:

„Резултати избора указују да великих промена на ЕУ плану за Србију и Балкан вероватно неће бити. Однос ка проширењу и имиграцијама се неће битније мењати. Србија, дубоко заглибљена у лоше резултате по питању правосуђа, слободе медија и људских права генерално, свакако је све даље од реторички изнетог циља уласка у Унију. Kажем реторички изнетог циља, зато што је сасвим довољно времена прошло да стварне намере власти по овом питању можемо, поучени искуством са СНС-ом, да ставимо под велики знак питања.

Не може се причати о европским стандардима, а уводити феудални систем, а да то након оволико година вршења власти не схвате и у земљи и у иностранству. Нашу лошу позицију у друштву европских народа, добрим делом су нам заслужили они који нас сада тамо заступају, а и тамо и овде замајавају.”

Боривоје Вигњевић, члан ДСС, Липљан на Косову и Метохији:

„По први пут се у ЕУ дешава да на изборима, који се спроводе од 1979. године, да излазност прелази 50% и да су социјалисти и конзервативци остали без већине. Ово обавезује на стварање коалиција. Бројка, од више хиљада кандидата за 751 место, говори да су у питању осредњи политичари који често немају снаге за решавања битних питања за ЕУ. Кључна питања, поготово она везана за безбедност, спољну политику на територији ЕУ често решавају САД. Проблем са којим се данас сусреће Европа је миграциона криза, а не проширење, које се не налази у врху приоритетних тема. Да ли ће националне странке у Европи моћи и хтети да мењају правац и пут Европе од тренутно зацртаног, показаће време. Да ли ће Лига Матеа Салвинија у Италији имати снаге да у парламенту Италије оствари повлачење признања независности Kосова?

Дакле, резултати избора у ЕУ, само ће створити додатне проблеме за земље Балкана у политичком смислу. Марин ле Пен је изјављивала раније да Србија и не треба да буде члан ЕУ. Да ли то значи да је пут Србије ка ЕУ сада и званично затворен? Оно што ће бити интересантно је то да ће у истој сали седети заједно представници суверене Шпаније, као и представници Kаталоније, највероватније Kарлос Пуђдемон. Неће бити бољитка у односима према Србима, као што ни после Трампове победе, није било промене. Српски народ и даље не схвата суштину постојања ЕУ, јер да схвата знао би да се за производњу хлеба треба испоштовати 1246 закона, за туш у купатилу 46 прописа, о пасти за зубе 47 прописа…”

фото архива

Сузана Антић, потпредседник Градског одбора ДСС у Нишу:

„Резултати гласања донели су наизглед мало наде, пре свега победом Марин Ле Пен над Макроном. Јачање деснице би могло да обезбеди минимум разумевања за патриотски оријентисане снаге у Србији. Међутим, досадашњи односи Србије и ЕУ показали су да мало тога зависи од односа снага у Европском парламенту. Притисак ЕУ на Србију, као дежурног кривца на Западном Балкану, исти је. Притисак за улазак у НАТО биће интензивиран, нарочито ако узмемо у обзир наклоност коалиције на власти у Србији према НАТО-у.

И док је на снази индоктринација према јавном мњењу која ретроактивно говори о НАТО-убицама, херојима, последицама бомбардовања, не осврћући се на мишљење истог, које је против сарадње и уласка у НАТО, власт све чвршће сарађује с НАТО трупама. Нажалост, иако су ране из ’99-е још увек свеже и дубоке, садашња власт још једном сервира наше главе на тацни. ЕУ према нама има колонијалистичке намере и то се, нажалост, ни овим изборима за Европски парламент неће променити. Нити ће признати окупацију над делом наше територије, нити ће ММФ смањити мешање у наша унутрашња питања. ДСС није за улазак у НАТО и ЕУ, већ само за сарадњу с ЕУ. То је једини прави пут за Србију.”

Ефстатиос Тихалас, програмер са Новог Београда:

„По мом мишљењу, Србија не би требало да има никакве везе са својим убицама! Што се тиче моје домовине Грчке, уствари нео-демократе су победиле, али СИРИЗА са 24% и са свим проблемима које је створила, то што је постигла ви то не називајте неуспехом. Златна зора је изгубила половину својих гласача, али то има везе са многим новим патриотским странкама. Све ће бити јасније 30. јуна са националним изборима у Грчкој!”

Неђо Дамјановић, правник из Београда:

„У принципу се неће ништа промијенити у смислу односа снага у парламенту, односно у Савјету ЕУ. Још мање ће ови избори имати утицаја на однос ЕУ, односно осовине Немачка, Холандија, Француска на Србију и њен евентуални пријем. На ЕУ и њен естаблишмент имаће утицај велики излазак бирача и то тако да ће више морати да усвајају и прихватају ставове десничара и водећих лидера деснице у ЕУ, а то су, прије свих, Ле Пенова и Орбан. За Европу, а самим тим и нас од највећег значаја је све већа сарадња Италије и Кине. Италијани су се понудили Кинезима, након повлачења Грчке из аранжмана са Кином, а Грци се нису повукли што су хтјели, него зато што су им Амери тако наредили, који затежу максимално између Грка и Турака (који су у НАТО-у само формално).

Амери ће гледати да на све начине сруше Ердогана и изнутра (што јест мало теже) и споља преко Грчке и Курда. Њима у Турској треба неко ко ће им бити вјеран и послушан у експанзији на Русију. Савезништво Турске и Русије им је трн у оку. У прилог овоме што говорим иде податак да су САД поклониле 70 десантно-јуришних хеликоптера типа „Апач” Грцима. Није тај поклон безвезе. Они ће ту испровоцирати неки сукоб или ће бар покушат. Није случајно баш Грчка прије неку годину доживјела финансијски слом.

У ништа бољој економској ситуацији од њих нијесу Шпанци , Италијани, Словенци, Хрвати, Португал, али њима се то није десило. Грке су циљно скували да би их могли употријебити, односно да би могли да управљају њима како хоће. Пут свиле је требао ићи преко Грчке и Балкана, Амери су то већ спријечили. Посредно и ми смо ту на губитку, а Италија и Кина јачају као партнери и то им је паметно.”

Јасмина Ранђеловић, др. вет. мед. из Београда:

„Да је преокрет на који се дуго чекало, јесте. Како ће утицати на нашу земљу и Западни Балкан, па да ми имамо нормалну власт, која воде рачуна о минимуму националног интереса кроз политику, имало би неке користи од оваквог тренда, овако тешко да ћемо ми имати неке бенефите од оваквих резултата…

У ноћи после победе Мари ле Пен за ЕУ парламент, ми ћемо изгледа пропустити воз, па ћемо као и ‘89 кад се рушио Берлински зид да бранимо комунизам, а данас ћемо са да бранимо распадајућу ЕУ, то је реална бојазан.”

Срђан Тодоров, студент Београдског Универзитета:

„С обзиром, да због обавеза, нисам баш детаљно пратио изборе, о њима сам се информисао путем мејнстрим медија. На овим изборима су традиционалне странке (социјалисти, демохришћани) показале да ће се у даљој будућности ЕУ смањивати њихова доминација, а бележи се и раст популарности европских „десничарских“ странака (ле Пен је у Француској победила Макрона, Нова Демократија је победила Сиризу у Грчкој), као и зелених.

Мишљења сам да у практичном раду Европарламента неће бити значајнијих промена, јер ће до сада доминантне странке задржати позиције. Чешће ће се чути другачији ставови и идеје, што, у својој бити, може само додатно допринети бољем остваривању демократских начела на које се западни свет традиционално позива.”

Александар Шаргић (Србија Глобал):

„За Европу су најважније победе антиглобалиста у Француској и Британији. Немачка је стуб и ослонац Ватикана и њиховог пројекта обнове Римског царства под именом ЕУ тако да пораст АФД-а у Немачкој има само симболичан значај.

За Србију је јако важан и сјајан резултат антиглобалиста у Италији. Једном речју, ово је велико охрабрење за цео слободарски свет. Проблем Србије је у томе што се наше странке и покрети, већ нису тесно повезале са антиглобалистичким победницима у Европи и то доказује колико је политичка мисао у Србији незрела.”