Михаило Меденица: Шутановац поново јаше (у месту)?

By РЕПОРТЕР on 26. маја 2019. • ( 3 коментара )

Михаило Меденица

Велиш, убоги „пастиру“ с врачарских пашњака, како је Србији место у НАТО и како не бисмо смели бити „Куба усред региона“.

Велиш као и обично- мало, глупо и посве бесчасно, како смо од тебе и навикли, но некако смо се надали да ћемо се барем од тебе одвићи, Драгане Шутановче, али ово су свакако оне године кад паметни заћуте, будале проговоре, а фукара се богати!

Најпре, кад помињеш Кубу устани у поздрав том великом и непокорном народу!

Потом, не узимај Србију у уста, међу последњима си који на то има право, јер ова данашња пошаст, зло и велеиздаја само је ехо пасјалука у којем си својски учествовао онолико година!

Александар Вучић и његови харлекини само су наставили трагом издаје за коју сте ви положили темељац, а они начинили крајпуташ за Србију од њега по прнципу: ваш материјал- њихове руке!

Рекох, по оној Андрићевој: паметни су нажалост умногоме заћутали, будале не да говоре већ урличу, а фукара се толико обогатила да је то већ зашло у проклетство.

Неће Србија у НАТО, пастиру јада и врачарских „стада“, колико год ти сањао о томе а ова поган чинила све да нас на мала врата уведе у ту проклету дружбу крвника, буди убеђен!

Неће, колико год се заједно трудили (а све заједно чините), јер нисмо Куба (слава и част вољеној држави) усред региона, већ смо- СРБИЈА!

Србија, несрећниче, држава настајала, нестајала и вазда васкрсавала у крви праведништва.

Крви, завету, части славних прадедова за славну праунучад!

Вазда на распећу- никад понижена и обесчашћена!

Вазда Господња и кад су јој отимали, клали, черечили небеса!

Вазда праведничка, јадо, и кад је неправда мамила товарима сребрњака да изда свадбено и жалбено рухо, јер оба су од Бога!

Вазда уз Русију јер то је братство с Господом, а не с трептајем безличја које покушавате да потурите као трептај воштанице под иконом…

Никад, мизеријо, колико год Вучић мантрао да ћемо опростити али нећемо заборавити, или ти да нам је место тамо!

Нити ћемо опростити, још мање заборавити, а свакако нећемо непоменику под скуте!

Не знате ви, Јуде, ништа о Србији! Баш ништа!

Што је за вас пука адреса- за векове је огњиште…

Што бисте ви да продате- купио је Господ за себе одавно.

Купио и даривао народу за кумство…

Знате ли ком народу?!

Оном о којем не знате баш ништа, а верујете да владате њиме (понављам, и даље то заједно чините), но владате само временом ваше огавне ништавности.

Доћи ће дани, веруј и верујте, дани када ћете одговарати за све!

Не брини, није нас ово зло учинило беспаметнима, нисмо заборавили твоја непочинства, лоповлуке и шта си учинио од Војске Србије, а учинио си могућим да министар војни буде оно нешто звано Вулин!

Ти и твоја камарила сте то омогућили, ово зло је, рекох, само наставило трагом вашег смрада!

Но, знајте, на крају тог пута је Србија, на почетку и крају сваког, колико год се упрегли да путеве учините странпутицама!

Тамо куд сте пошли завршићете сами, у махнитом страху од гримаса у огледалу…

Тамо где ћете поганим језицима сукати пламене бичеве гонећи себе довека у суманути трк у месту…