Дакле, не признајем аутентичност црногорске нације јер сам сигуран да она нема никакав садржај. Сматрам је аномалијом. Не постоји колективитет, осим неопипљив и магловит, који је везан спонама пројектованог идентитета. Стога, црногорска нација није творевина статичног карактера. Из ње се лако враћа у српску нацију, али и отуђује ка другим нацијама“

Александар Раковић

Нова књига Александра Раковића, „Црногорски сепаратизам“ објављена је и штампана у издању Издавачке куће Катена мунди у Београду.

„Црногорски сепаратисти су узоре за своје идеје најпре налазили у изданцима идеологије хрватског праваштва: Од радикално десне до радикално леве. Од Анта Старчевића, преко Секуле Дрљевића до Мила Ђукановића пун је континуитет.

Црногорски сепаратисти данас идејно шетају од римокатоличког клерикализма, западне цивилизације и хрватског праваштва до комунистичке идеологије и тако укруг.

Тај круг подсећа на шетњу у самовољно одабраном менталном затвору као бегу од сопственог српства и православља“, записао је аутор.

Ексклузивно из предговора књиге Александра Раковића „Црногорски сепаратизам“:

„Црногорска нација није настала у сложеном историјском процесу, јер је у другој половини 19. века и првој половини 20. века идејно обликована у кабинетима Рима, Беча, Загреба и Москве, а не у Црној Гори. Реч је о идентитетском инжењерингу којим су инострани планери, свако из својих побуда, Црногорце хтели да истргну из српства.

Те трасе каткад су се прожимале, а каткад раздвајале. Између њих постоји континуитет, с тим што је комунистичку Москву временом сменио Вашингтон. Тоталитарне идеологије су биле најплодније тле за сејање хипотеза о идентитету Црногораца који није српски.

Црногорска нација се темељи на октроисаним одлукама о њеном успостављању од стране фашиста (12. јул 1941) и комуниста (1. мај 1945). Исто то се може казати за оглашавање постојања „црногорског језика“ од стране фашиста (12. јул 1941) и антидржаве (22. октобар 2007).

Не постоји било која друга нација на свету за коју се могу утврдити дан, сат, минут и секунд стварања основа националног идентитета. Што се мене тиче, не доводим у питање да свако свој идентитет треба да исказује у складу са сопственим осећањима. Међутим, то не може да оспори право другима да дају исказ о таквом идентитету. Дакле, не признајем аутентичност црногорске нације, јер сам сигуран да она нема никакав садржај. Сматрам је аномалијом. Не постоји колективитет, осим неопипљив и магловит, који је везан спонама пројектованог идентитета.

Стога, црногорска нација није творевина статичног карактера. Из ње се лако враћа у српску нацију, али и отуђује ка другим нацијама“.

ИЗВОР: ИН4С

———

21.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић