Оне који су издиктирали датум пресуде антифашистичкој борби, међутим, као да није имао ко да подучи да Црногорци не љубе ланце. Или бар, да им „шапне“, да таквих Црногораца још увијек има.

Миленко Мишко Јовановић

Не доноси се 9. маја пресуда Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу. Тога дана поништавају се антифашистичке тековине Црне Горе!

Неофашизам и неонацизам се истовремено и формално промовишу као нова идеолошка одредница државе чија је цијела историја слободарска и антифашистичка.

Деветог маја заокружује се пројекат поништавања Црне Горе и њене суштине! 
Пројекат који је, свједоци смо, започет неприродним одвајањем Црне Горе из државне заједнице са Србијом (доказаном крађом референдума, узгред), а настављен усвајањем усташких (тиме и фашистичких) обиљежја за државна, те насилним увођењем лажног језика, промовисањем секте са статусом НВО као цркве у већински православној земљи и прогоном канонске Српске православне цркве (која је творац Црне Горе). Потом признањем лажне, терористичке и моноетничке албанске државе Косово*, па болесним „одбацивањем“ одлука Подгоричке скупштине из 1918., доношењем одлуке о уласку у неофашистички НАТО који је недавно извршио агресију над истом овом земљом, као и увођењем у исто вријеме бесмислених и (да није трагично) смијешних санкција Русији…

Круна свих набројаних и бројних других непочинстава диригованих из западних центара моћи, биће пресуда политичким лидерима Срба из Црне Горе. Лидерима народа који је заједно са својом црквом створио Црну Гору!

Јер, на парламентарним изборима 16. октобра 2016. године ти лидери народа који је створио ову земљу стали су на чело великог опозиционог савеза са циљем да зауставе даљу фашизацију и коначну окупацију исте те земље. Окупацију која се на крају, бруталном употребом силе, застрашивањем и морбидним медијским манипулацијама, ипак десила. Подразумијева се, мимо воље огромне већине грађана.

Тога дана у Црној Гори тријумфовао је антифашистички Демократски фронт! Заједно са остатком опозиције. Ту блиставу побједу на тренутак осокољеног, и како је личило – ослобођеног народа Црне Горе, када је она била највидљивија, имајући спреман, испоставиће се крајње аматерски и дугорочно неодрживи, али у исто вријеме и веома опасан План Б, осујећују они који су били веома свјесни да долазак Слободе и побједа народа нужно претпостављају и њихово извођење пред лице правде. Они који су енормном пљачком, богаћењем и велеиздајом, практично приватизујући државу, исту довели у стање економске биједе и моралног и духовног суноврата. Боље рећи – до апсолутне пропасти и катастрофе.

Наравно, у свему томе, били су снажно потпомогнути менторима са стране, чији суштински циљ није освајање државе са 700 хиљада становника као нарочито економски исплативе окупације, већ стављање шапе над доминантно православним простором, традиционално повезаним са Русијом – највећом браном фашистичком и неофашистичком утицају, као крајњим циљем.

Отуда је 9. мај одабран за одстрел управо оних који су у овдашњем политичком животу препознати као синоними за антифашистичку борбу. Одабран је тај датум и за промоцију нове, како је напријед речено, неофашистичке идеологије. Баш, дакле 9. Мај! Како би иронија била потпуна.

Оне који су издиктирали датум пресуде антифашистичкој борби, међутим, као да није имао ко да подучи да Црногорци не љубе ланце. Или бар, да им „шапне“, да таквих Црногораца још увијек има. Колико год…

Смрт фашизму!!!

Миленко Мишко Јовановић

ИЗВОР: ИН4С

Мило пресудио: Мандићу и Кнежевићу по пет година затвора 

Подгорички Виши суд прогласио је данас кривим лидере Демократског фронта Андрију Мандића и Милана Кнежевића у монтираном процесу познатом као „Државни удар“ и осудио их на по пет година затвора.

Суткиња Сузана Мугоша казала је да су сви који су обухваћени оптужницом криви за, како је казала, покушај тероризма на дан парламентарних избора.

За наводни државни удар осуђени су Мандић и Кнежевић, као и руски држављани Едуард Шишмаков и Владимир Попов, Мандићев возач Михаило Чађеновић и девет српских држављана: Бранке Милић, Србољуба Ђорђевића, Милана Душића, Драгана Максића, Братислава Дикића, Предрага Богићевића, Немање Ристића, Милоша Јовановића и Кристине Христић.

Шишмаков је осуђен на 15 година затвора, Попов на 12, Дикић на 8, Богићевић и Ристић на по 7 година, Мандић и Кнежевић на по 5 година затвора, Милић на три године, Максић на годину и девет мјесеци, Чађеновић, Душић и Ђорђевић на годину и шест мјесеци затвора, а Христић условно на годину.

Пресуда је првостепена и осуђени имају право жалбе.

Према наводима оптужнице специјалног тужиоца Саше Чађеновића, Шишмаков и Попов извршили су кривично дјело – тероризам у покушају, а Дикић, Богићевић и Ристић кривично дјело – тероризам у покушају путем помагања. Они и сви остали оптужени су за стварање криминалне организације.

„Едуард Шишмаков и Владимир Попов организовали су криминалну групу и врбовали остале чланове ради стицања незаконите добити и моћи, насилног рушења власти и проглашења изборне побједе Демократског фронта и спречавања Црне Горе да приступи НАТО алијанси“, наводи се у оптужници Специјалног државног тужилаштва.

Широков је ове наводе демантовао пред Тужилаштвом у Москви. Тужилаштво је омануло и са његовим идентитетом, раније га наводећи као Едуарда Шишмакова.

Мандић: Бранимо достојанство и колективни идентитет српског народа

„Ово је постала и лична ствар којом се брани не само властито достојанство, већ и колективни идентитет српског народа који је дубоко угрожен у овој земљи“, казао је јуче лидер НДС Андрија Мандић.

Правосудна фарса око монтираног државног удара, оцијенио је он, само је завршница једног политичког пројекта насилног рјешавања српског питања.

„Ми се бранимо од неправде и терора, а пошто смо суочени са чињеницом да браћа желе да нас невине затворе, јавно смо саопштили да ми у затвор нећемо ићи, а они нека пробају да нас смјесте тамо. Ми смо спремни и чекамо“, поручио је Мандић.

Кнежевић: Двије године и шест мјесеци присуствовали посрнућу правде, истине и права

Лидер ДНП Милан Кнежевић напоменуо је да очекује осуђујућу пресуду.

„Двије године и шест мјесеци присуствовали смо посрнућу правде, истине и права. Режим избором да пресуда буде баш 9. маја кад је Дан побједе над фашизмом, иако се, у Црној Гори слави Дан Европе, жели у некој својој болесној интерпретацији да пресуди Русији и Србији, јер како је познато на оптуженичкој клупи само су Срби и два имагинарна Руса која нико никада није видио осим Саше Синђелића“, нагласио је он.

Проблематично је, истакао је, што се „српски држављани налазе у једном стању неиздрживе голготе“.

„У својој завршној ријечи, апсолутно сам сахранио оптужницу, то је било и опело, додуше није ми било тешко, имајући у виду све оне контрадикторности у оној бруталној монтажи, које су биле толико очигледне да су то примјећивали и грађани Црне Горе“, казао је један од лидера ДФ-а на ТВ Српска у емисији „Огледало“.

Какав „државни удар“, такво и суђење

Да се ради о фарси било је јасно од првог тренутка. Након што је било извјесно да ће ДПС бити поражен на сцену је ступио злокобни сценарио. Специјално државно тужилаштво и тадашњи директор Управе полиције Славко Стојановић током дана су саопштили да је ухапшено 20 осумњичених за стварање криминалне организације и тероризам, односно за покушај наводног државног удара. Један број њих је у договору са тужилаштвом, под притиском и уцјеном склопио споразуме о признању кривице. У затвору су остали Бранка Милић, Душан Максић, Србољуб Ђорђевић, Милан Душић и Братислав Дикић, а да се бране са слободе Кристина Христић, Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Михаило Чађеновић.

Након више изнесених верзија, од оне да је требало бити пуцано на посланике Демократског фронта, дошло се до коначне: планираног убиства тадашњег премијера Мила Ђукановића. Група пензионера и физичких радника требала је да изврши напад на Скупштину, пробије кордон сајоваца, и затим убије Ђукановића.

Захваљујући атмосфери „државног удара“, ДПС је освојио 35 мандата и добио прилику да са СД-ом и странкама мањинских народа формира власт. Такође, у априлу следеће године крња Скупштина Црне Горе ратификовала је Протокол у чланству у НАТО, а званично Црна Гора је два мјесеца касније постала 29. чланица тог војног пакта.

„Државни удар“ без оружја, свједоци убице и макрои

Монтирани „државни удар“ толико је слабо осмишљен да се као доказ није појавило ни оружје. Свједок сарадник Мирко Паја Велимировић изјавио је да је оружје купио, расклопио а затим и уништио на дну језера Газиводе.

Главни свједок на којем почива оптужница Саша Синђелић, који је у Хрватској правоснажно осуђен за убиство невиног човјека Мирка Фотеса. Синђелић је убио Фотеса како би украо његов трактор, упуцавши га хладнокрвно са четири метка у леђа, и налази се на црвеној Интерполовој потјерници.

Ово Тужилаштву није сметало за монтирање процеса, напротив, како би закамуфлирало чињеницу да Синђелића потражује Хрватска, он је представљен под лажним именом, као Александар.

Одбрана је више пута указивала на неколико чињеница: Синђелић никада није био у Москви, психички је болестан (документавано са три вјештачења), осуђиван је за убиство и налази се због тога на црвеној Интерполовој потерници.

Најважнији доказ предат је током суђења, 4. октобра 2018. године. Из Министарства спољних послова Руске Федерације стигао је документ у којем се недвосмислено и службено потврђује да је Синђелић слагао да је 27.септембра 2016 . године ушао у Москву – те да је из зоне транзита враћен у Београд.

Документ Министарства иностраних послова Русије у којем се наводи да Саша Синђелић никада није ушао у Москву

Судски процес није прекинут чак ни када је Синђелић пред сам крај претреса признао да је лажно свједочио. Видео прилози са признањем Синђелића које су доставили адвокати одбране нису узети у доказни материјал. У знак протеста већина адвоката одбране одбила је да изнесе завршне ријечи.

„Нико од мене није тражио да ухапсим или извршим атентат на Ђукановића и да спријечим улазак Црне Горе у НАТО. Да је неко хтио да спроведе државни удар и атентат на Мила то би се и десило“, казао је Синђелић у емисији „Ћирилица“ на Телевизији „Хепи“.

Виши суд након свега, саопштио је да Синђелићева промјена исказа неће утицати на одлуку у предмету.

Тужилац – тајновидац

Главни специјални тужилац Миливоје Катнић представља фарсу цијелог судског процеса.

Прогласивши се за тајновидца, Катнић је тврдио да му је Господ Бог и талик црногорски дао доказе. Упоређујући се са Исусом Христом, мијењао је оптужбе кривећи и некривећи Русију, тврдио да „језеро Газиводе тече узводно, да се кошарка игра ногама, а пријетио је и самоубиством тако што ће се „опасати Нобелом“.

Спојили неспојиво: У „државном удару“ сарађивали ГРУ, ЦИА и ФБИ

Оптужница је успјела да споји и оно што је незапамћено у историји: сарадњу америчких и руских агенција. Тако је СДТ у проширеној оптужници навело осим Широкова и Попова и агенте америчких ФБИ и ЦИА-е.

Бивши оперативац ЦИА-е и један од власника безбједносне компаније Patriotic Defence Group из Орланда Брајан Скот „разбио“ је ове наводе тужилаштва сјајним и прецизним свједочењем пред Вишим судом.

Тужилаштво није ништа успјело да докаже ни током маратонског претреса телефона оптужених. Једино што је било очигледно јесте да је Широков контактирао само са Синђелићем. Његов број, разговор нити чак једна-једина порука нису га могли повезати са ниједним од оптужених.

Из ДФ-а су раније најавили да се неће без отпора дати повести у затвор у пресуди коју ће донијети браћа Ђукановић.

ИЗВОР: ИН4С

———

9.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић