АКТУЕЛНО

Век просветитељства учитеља у Ужицу и Дан Педагошког факултета Ужице


Декан факултета, Снежана Маринковић, фото: Милунка Николић

Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости,
значи служити садашњост

Године 1919. при ужичкој Гимназији почело је да ради Педагошко одељење, а век касније, 2109., првог дана пролећа одавно стасала, високошколска установа која је од тог одељења израсла у Педагошки факултет, уз обележавање свог Дана, 21. марта, прославила је и овај значајан јубилеј. Када се узме важност учитеља и васпитача, који, уз породицу, чине најзначајније факторе обликовања детета у личност, кроз сто година колико се учитељи образују у Ужицу, овај јубилеј значајем свакако превазилази простор данашњег града, а кроз скуп догађаја који у обликовали и његову историју и време од једног века.

Свечана академија овим, посебним, поводом одржана је у сали Народног позоришта Ужице, и том приликом уз прикладан програм коме је посебан печат дао хор Педагошког факултета са диригентом проф.др Данелом Суџиловски, уз вокалног солисту, студента Педагошког факултета Нађу Ђоковић, подсетило се и на историју школства са акцентом на учитељску струку. Од установљеног одељења при ужичкој Гимназији одакле су „изашли“ први школовани учитељи, прошло је две и по деценије до оснивања прве самосталне школе: Државне мешовите учитељске школе основане 1925. која је нешто касније, заслугом управитеља Стевана Миленковића добила и нове просторије у Новој основној школи на Липи. Тешка времена оскудице била су велики изазов за наставно особље које се није предавало у намери да из ове школе изађу учитељи чији ће циљ бити просветитељство младих, па су прикупљане књиге, реквизите, основан Фонд за помоћ сиромашним ученицима, а као саставни део наставе уведене су ђачке екскурзије и излети. Школа се током времена развијала и без обзира што времена за просветаре никад нису била „добра“, Ужичани нису заостајали ни корак за центрима културе па су организовани књижевни сусрети са Исидором Секулић, Милошем Црњанским, Тодором Манојловићем, Десанком Максимовић. Школа је покренула и издавачку делатност, па су у часопису „Учитељски подмладак“, листу ученика учитељских школа, остали забележени први литерарни радови Бранка Ћопића. Ђачка дружина „Јединство“, Друштво трезвене младежи „Борба“, подмладак Црвеног крста, Соколско друштво су само неке од активности које су се тих година бележиле у Ужицу и у којима је ова школа предњачила. Забележено је такође и то да су тадашњи изасланици Министарства просвете по повратку у Београд, говорили да „Ужицу припада једно од првих места“ у образовању учитељског нараштаја, и истицали да су „учитељске школе неопходно потребне за материјално и културно благостање народа“. Учитељи су, под „веома неповољним околностима“ наставили да се школују овде и током Другог светског рата.Од 1959. године школа носи име некадашњег ученика Желимира Ђурића, народног хероја, а од 1959. године добија и нови зграду, ону у којој се сада налази факултет. Петогодишње образовање учитеља уведено је 1949/ 50, а школа је добила награду Министарства просвете као најбоља у републици. О квалитету образовања које је овде стицано сведочи и то да је ова школа била одскочна даска у даљем напретку многих признатих учитеља, уметника, научника, а пример су само: Љубомир Симовић, Радмила Бакочевић, Миленко Мисаиловић, Стеван Игњић, Раде Познановић, Недељко Трнавац и други. Школа је напредовала у сваком погледу па је у једном периоду имала и имање са воћњаком од 1.200 стабала, а опремљеност, добар наставни кадар и залагања управе довели су да се из Учитељске школе трансформише, 1972.године, у Педагошку академију, вишу школу за образовање наставника разредне наставе а четири године касније уведен је и одсек за васпитаче предшколских установа. Током 21 године постојања Педагошку академију уписало је 213 одељења ученика у припремни степен, а на оба одсека- учитељи и васпитачи, дипломирало је укупно 2.995 редовних и ванредних студената. Године 1993., Педагошка академија узрасла је у Учитељски факултет на челу са деканом др Новаком Лакетом. Од октобра 2017. године факултет носи данашњи назив: Педагошки.

Да се не ради само о пуком преименовању из Учитељског у Педагошки факултет сведочи и обраћање садашњег декана, проф. др Снежане Маринковић, која је ову трансформацију назвала „квалитативним скоком у даљем образовању“:

– Три нова студијска програма која је припремио Педагошки факултет Ужице тренутно су у процесу акредитације. Надамо се да ће они и бити акредитовани и тиме би се нашим студентима отвориле нове перспективе за образовање и запошљавање. Са поносом могу да кажем да је, до данас, диплому нашег факултета стекло 3.840 студената, диплому мастер академских студија 402 студента, као и да је одбрањено 13 магистарских и 14 докторских дисертација. Факултет данас има основне, мастерс и докторске студије за смерове учитељ и васпитач- изјавила је Маринковићева, и истакла низ програма које се у оквиру образовног рада похађа на овом факултету.

– Факултет поседује библиотеку са преко 50.000 књига, оптималан наставни простор а при крају су и радови на опремању новог Студентског дома који располаже са 276 места А категорије. На факултету ради 31 наставник и сарадник. У свом досадашњем раду наставници и сарадници нашег факултета били су носиоци и сарадници четири научно истраживачка пројекта које је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Наши наставници данас учествују на бројним пројектима других академија. За протеклих 26 година самостално смо објавили преко 20 књига, монографија, уџбеника, зборника, док су други издавачи објавили преко 179 монографских публикација и књига белетристике наших наставника и сарадника. Од 1998. године у издању факултета излази Зборник радова који је у категорији истакнутих националних часописа. Сваке године издајемо зборнике са домаћих и међународних скупова који се реализују на нашем факултету. До сада је објављено 16 тематских монографија са научних скупова- додала је декан факултета, Снежана Маринковић и набројала низ примера сарадње са факултетима из земље и иностранства, као и бројне програме који се организују на самом факултету: научне трибине, књижевне вечери, музичке, хуманитарне акције, богат програм рекреативно забавних садржаја намењених студентима који овде имају могућност да их користе бесплатно. Маринковићева је с поносом истакла и бројне акције студената на пољу културе и хуманитарног рада.

На свечаности су се обратили и Симо Трифуновић, проректор Универзитета у Крагујевцу, градоначелник Ужица Тихомир Петковић, проф. др Бранислав Јеремић, потпредседник Националног савета за високо образовање, Марко Миленковић, државни секретар Министарсва просвете и председница Студентског парламента, Маријана Селаковић. Представница студената рекла је „да се улога учитеља с годинама мењала. Она није више ауторитативна већ тежи томе да се учитељ и ученик равноправни партнери који, у васпитно образовном процесу, имају исти циљ и истовремено уче један од другог“, и у име колега, исказала понос статусом студента на овом факултету, „који кроз образовање стичу и могућност заузимања активне улоге у савременом друштву.

На свечаности су уручена признања студентима, будућим учитељима и васпитачима са изузетним резултатитима, потом дипломе мастер студентима, нове докторе дидактичко методичких наука који су ово звање стекли на Педагошком факултету у претходној години: Бојани Удовичић, Снежани Лакета, Зорану Божовићу и Веселину Булатовићу. Поводом Дана факултета уручене су и јубиларне награде запосленима који су на факултету провели 10 и 20 година рада: проф. др Јелена Стаматовић, асистент Александар Игњатовић, и Тања Брковић. Учитељима и васпитачима који су завршили факултет и остварили академска звања протекле године такође су, традиционално на овај дан, уручене дипломе о завршеном високошколском образовању.

 

Милунка Николић

ИЗВОР: ПАСАЖ

———

22.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић