Извор: Kaнцеларија КиМ, 11.03.2013.

_____________

Из документарног филма – једно сведочење о мартовском погрому 2004:

„/…/  Кућу и ресторан су ми запалили, кућу од мог стрица, кућу од другог стрица и од братанца. Било је негде око 5000 Албанаца испред ресторана. Прво су са каменицама почели, па су нас прозивали, знате оно „Шкиње!“, „Изађите!“, „Оћемо да вас линчујемо!“ и тако то …

Е онда су бацили коктеле. Прво су бацили два коктела на кућу, онда је један коктел бачен на ресторан, где је одмах избила ватра. Ја и отац смо улетели у ресторан, пустили смо воду, из кухиње… Док смо ми то све гасили, пришао нам је један УНМИК полицајац, репетирао је пиштољ и рекао: – Шта то радите? Moj oтац је изговорио: – Ово је мој ресторан и ја имам право. Онда је он рекао: – Ти немаш право да гасиш то, то мора вечерас да гори.

Гледали смо како нам гори ресторан. Онда је стигла цистерна. Ја сам мислио да ће они да реагују и да ће да гасе ресторан, међутим, у ствари то је била цистерна са бензином. Онда су они прешли преко пута и са оним шмрком почели су да поливају болницу. Онда је један албанац преко капије Дома здравља улетео и бацио је зип упаљач, највероватније, с обзиром да је одједанпут избио велики пожар.

Онда сам постао свестан тога да нема ми ту шта да тражимо, само сам чекао и бирао начин како да избегнемо, с обзиром да смо били окружени Албанцима. Почели смо да кидамо ограду… Секли смо ограду, ломили стубове и преко стубова смо прошли – изашли смо у другу улицу и онда смо почели да бежимо.

А са друге стране Албанци су посматрали и аплаудирали УНМИК полицајцима и КПС полицајцима који су омогућили тако нешто/…/ “

Транскрипт: СРБски ФБРепортер