Љубинка Боба Недић: Волимо те, отаџбино наша, ал’ о’лади мало!

By РЕПОРТЕР on 10. марта 2019. • ( 2 коментара )

фото: село у Швајцарској

***

Недобог да се сутра пробудим у Швајцарској!
Верујте, не бих знала шта бих са собом.

Мислим да се тамо много глупо живи – устанеш ујутру, прозори дихтују, на комоди нема хрпе неплаћених рачуна, не бринеш о квалитету воде са славине јер има ко о томе брине, спокојно поједеш јабуку јер знаш да у супермаркет не може да залута она што је двадесет пута прскана, ни о томе не мислиш јер има ко о томе мисли, пустиш ТВ док се спремаш за посао, гледаш вести, никако да запамтиш имена министара јер те савршено не занимају, вести досадне па пустиш неку музику, обучеш овогодишњу гардеробу, обујеш овогодишње ципеле. Изађеш напоље, а тамо нема ђубрета на тротоару, нема рупа на путевима, нема лудака на улицама, нема препуних контејнера, дрвећа има колико хоћеш. Седнеш у свој безбедни ауто, млађи од твог пунолетног детета, ради све, пали на прву, резервоар никад испод половине пун, и одвезеш се на посао.

На послу досадно, зна се ред, зна се ко шта ради, не импровизујеш, обезбеђено ти је све што ти је за рад потребно. Шеф ти нормалан, на памет му не пада да је бог, сасвим јасно зна како треба да обавља свој посао, шта се сме, а шта не. Колеге нормалне, јутрос се пробудиле у домовима у којима прозори дихтују, не штеди се на грејању, нема хрпе неплаћених рачуна. Сели су у своје безбедне аутомобиле, или се довезли градским превозом, чистим, уредним, тачним. На паузи причате о идејама за city break, где ће ко да скокне с породицом за викенд, препоручујете једни другима најновије ресторане, планирате на које ћете концерте, представе.

Документа, потврде, изводе наручујете преко интернета и све функционише ко сат. Рачуне плаћате електронски, преко трајних налога, и све функционише беспрекорно. Прегледе заказујете од куће, када су вам хитно потребни хитно и одлазите на њих. Не плашите се болести, јер знате да ћете имати здравствену заштиту.

Деца су вам у лепо опремљеним школама и вртићима, безбедним, пријатним. Са њима раде стручни људи који знају свој посао и имају услове да га обављају како треба. Нису нервозни и немотивисани, јер су се јутрос пробудили у топлим домовима, без хрпе неплаћених рачуна, без страха од болести јер знају да ће имати здравствену заштиту и оптималне услове за лечење.

За свој рад сте пристојно плаћени, у складу са стручношћу, образовањем, послом који обављате. Не пада вам на памет да доведете нечију диплому у питање, јер има ко је за то задужен. Ваше је само да ваш рад буде квалитетан.

Ако сте нормалан грађанин, који нормално живи и ради, не бринете да ће вас полиција звати на информативне разговоре, да ће вас комунална полиција шиканирати, да ће вам извршитељи покуцати на врата. Имате обавезе, али имате и права у које нико не сме да дирне. Нико није грађанин другог реда. Нисте неподобни у рођеној земљи. Ваша политичка опредељења се сматрају вашим правом у које нико не сме да се меша. Немате наручене инспекције, никоме не плаћате рекет, поштујете законе и мирно спавате.

Држава брине о минималној цени рада, јер јој је то посао. Брине о томе да са минималном зарадом можете да живите нормално. Не бесно, али нормално – нормалан кров над главом, нормалан аутомобил, нормално лечење, нормално школовање. Држава брине о томе да има довољно радних места, да свако ко жели да ради може да пронађе неку могућност. Ко је вредан, одговоран и квалификован, напредује у послу без ургенција, провере политичког педигреа, подмићивања.

Зна се ко је криминалац, а ко честит грађанин. Зна се где је коме место.

Наравно, има и тамо несрећних, болесних, сиромашних, али ни сиромашни нису гладни.
Деца се не лече СМС порукама.

Е, сад, све то на страну, али што су им профили на Фејсбуку досадни!!!
То све неке слике са путовања, па из ресторана, па са некаквих дружења, излета по језерима – ужас! То код нас има само у брошурама Јеховиних сведока.
На шта ти људи уопште кукају? Од чега се фрустрирају, брате слатки?

Д-О-С-А-Д-Н-О!

За то време, у Србији се волкају и љупкају, девојку претукао маторац у градском аутобусу, власнику стафорда пас изуједао мајку толико да је жена преминула, у једној школи ученице по казни морале да грле стубове у холу школе док су остала деца на одмору, учитељица са рекреативне наставе поручила ђацима који нису кренули са њом да цркну мамине мазе, доктор се иживљавао над медицинском сестром јер је скинула икону са зида просторије у којој ради, председник државе обилази земљу са свитом од неколико десетина аутобуса пуних професионалних стајача на митинзима, најуносније занимање је постало бот, телевизије са националном фреквенцијом у по бела дана емитују укључења уживо из истурених одељења психијатријских установа и то називају ријалити програмом, девојчице сањају да буду старлете, а дечаци “опасни момци са асфалта”, ИКЕА на фасади не држи рекламу за најновији комад намештаја него за сендвич са пилетином, сече се дрвеће, бетонирају градови, планира се улагање у нове фонтане од новчића који ће се убацивати у постојеће, мештани физички бране речице од МХЕ-мафије… Некоме затварају локал због 400 динара, некоме не смеју да приђу нелегално саграђеном објекту на вр’ планине. Некоме секу струју или заврћу воду због неколико хиљада динара, неки дугују милионе, али пссст.

Боже, колико само тема за Фејсбук и Твитер!
Како је динамично, занимљиво, ма тешко ти да све испратиш!

Једина константа је Вучић на телевизији.
То је велика срећа, јер сваки народ треба да има неку константу, нешто у шта не сумња да ће и сутра бити ту, чврст стуб у свом животу.