Из беседе:

„Када се молимо за покој душа наших сродника,када чинимо парастосе, свештеник пред собом има кољиво, кувано жито дакле, вино и свећу. Треба знати шта све то означава. Кољиво је симбол нашега смртнога тела и бесмртне душе. Гледајући, дакле, кољиво, приводимо у ум речи Господње да семе не доноси плод ако не умре. Дакле, то је слика нашега васкрсења. И наше тело се посеје у земљу, трули, и васкрснуће ново, бесмртно. Јер, као што семе трули и доноси плод, доноси клас који се разликује од голог семена, тако ће се и наше васкрсло тело разликовати од овог трулежног, смртног тела. А природу тога тела, браћо и сестре, немогуће је речима објаснити и умом докучити. Оно ће бити као тело васкрслог Господа Исуса Христа. Дакле, неподложно болестима, смрти, и за њега неће бити препреке, јер ни за Господа после васкрсења није било препреке, он је ушао кроз затворена врата ученицима. Тако ће  бити и наше тело.