Свети Симеон , манастир Богородице Љевишке, Косово и Метохија, фото Народни музеј

Песма песама свих

Певах песме о родној ми Лици
О сунчаној Далмацији
О мајци певах брижној
О очевима, Божјим пастирима.

Певах о љубави
О пољупцима, првим и потоњим
О камену Херцеговине
И плодници Војводине.

Певах о шљивицима Шумадије
О изворима Романије
И језерима Црне Горе.
Певах о славонским бећарима
И македонским свирачима.

Певах о милостивој души праведника.
О Свецима, кућним заштитницима.
Певах о опеваном и неопеваном
Али, песму песама свих не певах.
Не певах о коренима корена свих.

Не певах о завичају завичаја свих.
О Космету не певах.
О Метохијској светој земљи.
О божурима цветним Косовским.
О Пећи и Призрену не певах.

Као да певао нисам
Када не певах о Грачаници и Дечанима.
Као да душу поменуо нисам
Када Немањиће не поменух.
Лазара, Милоша, Душана
Косовку девојку када не опевах.

Како певати а о Космету не певати?
Како веран бити и Богу се молити
А свецима и светињама Косметским
Се не поклонити?
Са чиме пред потомке изаћи
Ако не са колевком Косметском?

Опроштај молим од предака и потомака
Што ме окрутност живота смести
У време када се о Космету не пева
Када се јунаци заборављају
Када се светиње пале
А душе нам у њиховом пламену горе.

Опроштај молим за праведнике
Који би певали
И за залутале који им певати бране.

Богу се молим да праведнике чува
А да залутале на косметски пут врати.
Само тада и такви
Пред потомке усправљени можемо.

(Септембар 2018.)

Аутор: Здравко Јокић

———

11.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић