Документационо-информативни центар Веритас подсећа да се сутра навршава 27 година од прогона Срба из 26 села такозване Пожешке котлине, подно Папука и Псуња, када је сва њихова имовина опљачкана, а затим запаљена и уништена.

Саво Штрбац

Директор Веритаса Саво Штрбац истиче да је ово уједно била и прва и једина акција етничког чишћења на тлу Европе после Другог светског рата која је спроведена уз писану наредбу тадашњих власти Хрватске.

Реч је о догађају у српским селима ван зоне ратних дејстава када је Кризни штаб Славонске Пожеге донео Наредбу да око 2.100 српских становника буде евакусано уз образложењем да ће се тако заштитити њихови животи и истовремено „омогућити успешна одбрана одбрамбених положаја хрватски снага“.

– Евакуација је спроведена тачно у подне, 29. октобра 1991. године и у року од 48 сати већина Срба је измештено. Мада је обећано да ће њихова имовина бити безбедна, чим су напустили своје домове почела је систематска крађа а затим паљење и минирање кућа с циљем да се прикрију трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никада не врате. Део старијих људи, који није хтео или могао да напусти своја села услед старости и болести, страдао је управо да не би касније могао да сведочи и размерама пљачке и уништења приватне имовине – истиче Саво Штрбац.

Штбац објашњава да су хрватски медији затим, да би прикрили размере пљачке, протурили информацију да су Срби сами себе опљачкали и минирали. Већина Срба који су до тада били лојални Хрватској из страха за сопствене животе, бежи за Босну, а мањи број уточиште налазе у српским селима Горњи Врховци, Вучјак Чечавски и Шњегавић, која су одбила Наредбу о евакуацији, и у којима су формиране јединице ТО, организујући сеоске страже и одбрану својих села.

– У зору 10. децембра 1991. јединице 121. бригаде из Нове Градишке и 123. бригаде из Славонске Пожеге започињу напад на „непокорна“ села, која падају без отпора, а становништво се, заједно са припадницима ТО, повлачи према Босни. У чишћењу „непокорних“ села, укључујући и неколико суседних, према Веритасовим, још увек непотпуним подацима, убијено је 71 лице српске националности, од којих су 42 старији од 60 година, међу њима и 33 жене. У тим селима су, након што је народ исељен, припадници ХВ-а опљачкали, минирали и попалили 616 стамбених и 590 господарских објеката, док су без кућа остала 1.492 лица – наглашава Штрбац.

Према подацима „Веритаса“, у децембру 2000. из једне масовне гробнице у селу Шњегавић ексхумирано је 13 посмртних остатака, од којих је до сада 11 идентификовано као житељи Шњегавића и Вучијака Чечавског. Од свих жртава, породице су до сада пронашле, идентификовале и сахраниле тек 26 посмртних остатака, док се још увек на списку несталих води 45 особа.

За овај злочин до сада нико није одговарао.

ИЗВОР: ВЕСТИ

————

28.10.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић