Држава Србија је за 10 до 20 година, само издавањем око 17.000 хектара пољопривредног земљишта ПКБ-а могла да заради 100 милиона евра за колико је продата та фирма, рекао је данас стручњак за пољопривреду Миладин Шеварлић.

Он је за Бету, поводом јучерашње расправе опозиције и власти у Скупштини Београда о томе да ли је требало продати имовину ПКБ-а рекао да би, у случају да је хектар земљишта издат у закуп само по 300 евра, годишње зарада била преко пет милиона евра.

Имовина ПКБ, 16.785 хектара пољопривредног земљишта, машине, зграде и четири зависна друштва, без сточног фонда продати су ћерки фирми Ал дахре из Уједињених Арапских Емирата регистрованој у Иригу за 105,5 милиона евра, само пола милиона изнад почетне цене. Ал Дахра је једина дала понуду за куповину ПКБ.

„Земљиште ПКБ је уређено и квалитетно, а такво се издаје у закуп и по 500 евра по хектару, што значи да би зарада закупа на период од десет година била већа од цене по којој је продата целокупна имовина“, рекао је Шеварлић.

Додао је да је несхватљиво и да се парцијално процењује земљиште, машине и зграде од сточног фонда.

„Целокупна имовина је морала бити процењена истовремено“, рекао је Шеварлић.

проф. др Миладин Шеварлић

Истакао је да је неприхватљиво да се хектар најуређенијег земљишта у Европи, какво користи ПКБ, прода у просеку за 4.500 евра по хектару и подсетио да је на свим научним скуповима последњих година закључено да тај пољопривредни комбинат не треба продавати.

По речима Шеварлића незаконит је начин продаје имовине ПКБ-а на тендеру на коме је учествовала само једна фирма и поступак којим је финансијска понуда отворена тек неколико дана после саопштавања имена.

Таква процедура, према његовим речима, омогућава да се цена договори са инвеститорима.

„Тражио сам пре продаје ПКБ-а да се издвоји парцела од 1.800 хектара које је држава пре 60 година доделила Пољопривредном факултету у Београду за огледно добро и сва надлежна министарства су то игнорисала“, рекао је Шеварлић.

Оценио је да је нелогично да агрономи практичну наставу у дуалном систему образовања спроводе виртуелно, а ИТ стручњацима се отварају инкубатор центри где ће реализовати своје идеје.

ИЗВОР: Бета

***

ПОВЕЗАНО:

*Проф. др Миладин Шеварлић: Растурање ПКБ-а је највеће зло које је задесило сектор агопривреде; Како се пљачка задружни сектор у Србији (видео)

*Мирослав Здравковић: ПКБ – неке чињенице

*Бранко Драгаш: ПКБ – Наставља се распродаја Србије

*Шта ће све Србија морати да прода због договора са ММФ-ом?

*Приватизација у аграру ишла „на руку“ само малобројним тајкунима: Радници постали најамници у предузећима која су градили!

*Никола Влаховић: Србија после напредњачке Апокалипсе – злочин који се десио и казна која следи

*Данијела Ружичић: Случај ПКБ – наставак економских злочина

———-

27.9.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић