Размена територија између Београда и Приштине могла би да изазове ланчану реакцију на Балкану, што би донело крај за неке земље бивше Југославије и дало нови разлог САД-у да задрже трупе у Европи, кажу аналитичари за РТ.

Идеја о размени територија између Београда и Приштине по „етничким линијама“ поново се појавила овог лета, а наводно ју је први предложио председник Србије Александар Вучић. Док се званично не расправља о томе, такав план би вероватно укључивао да Приштина одустане од северних делова региона у којима доминирају Срби, у замену за територију на југу Србије у Прешевској долини у којој доминирају Албанци.

Лидер самопроглашеног Косова Хашим Тачи није искључио могућност таквих разговора, описујући потенцијално размену територија као „корекцију“ границе са Србијом. Он је чврсто одбацио идеју о подели Косова на било какве „етничке линије“, обећавајући да ће то представити почетком септембра Александру Вучићу, када ће се њих двојица састати током нове рунде преговора.

Такви разговори су потребни да Косово реши отворена питања са Србијом и настави са својим циљевима чланства у НАТО-у и ЕУ, каже Тачи. Међутим, он није открио шта ће Србија добити заузврат, осим нејасне перспективе „европске будућности“.

„Дефинитивно је сада тренутак да се изврши корекција граница између Косова и Србије, која је дугачка око 400 километара“, рекао је Тачи у интервјуу Ројтерсу средином августа.

„Корекцијом граница ће се дефинитивно избећи подела Косова, замена територија, још криза или проблема, или чак могући нови рат.“

Косово се одвојило од Србије 1999. године уз помоћ НАТО бомбардовања и једностраног проглашења независности 2008. године. Овај потез није признала Србија и низ других земаља, укључујући и Русију. Косово и Србија су предузели кораке за нормализацију односа, потписивањем Бриселског споразума 2013. године, али мало је постигнуто.

Колико је вероватна размена територија?

Сама идеја о размени територија изазвала је олују критика како у Србији, тако и на Косову. Ако би Вучић и Тачи заправо и успели да постигну договор, то би „било значајно достигнуће“, с обзиром на дугорочне тензије које постоје у региону, сматра аналитичар Мартин Меккалеј (Martin McCauley), али овакав сценарио није вероватан.

Једноставно одустајање Београда од спорних територија на Косову је још мање вероватно, пошто се Вучић суочава са великим критикама у својој земљи у вези било каквог договора са косовским Албанцима.

„Вучић се суочава с великим противљењем у самој Србији – Српска православна црква је чврсто иступила против признања или поделе Косова у било којем облику или форми. Све анкете показују да је већина Срба против признавања Косова или поделе Косова“, рекао је политички аналитичар Александар Павић за РТ.

На Косову је Рамуш Харадинај постао један од најгласнијих критичара идеје о размени територија, назвавши саму расправу о томе „позивом на нове трагедије на Балкану“.

„Ако поново отворимо оно што је већ договорено, то значи поновно отварање прошлости, а у нашем региону поновно отварање прошлости значи поновно отварање ратова. Све ове границе су резултат трагичних ратова“, рекао је Харадинај „Ајриш тајмсу“. Потом је поменуо Русију, рекавши да би само председник Владимир Путин на неки начин „имао користи“ од новог сукоба на Балкану.

У стварности, међутим, Русија је већ јасно саопштила да њен став о косовском питању остаје непромењен и да ће прихватити било које решење које подржавају грађани Србије. Руско министарство спољних послова позвало је све стране да се придржавају међународног права и држе усвојене резолуције УН-а – 1244.

САД подржавају „задовољавајуће решење“ … које би одговарало њиховим интересима?

Вашингтон је показао очигледну подршку идеји о размени територија. Саветник за националну безбедност Џон Болтон изјавио је да се САД неће противити „међусобно задовољавајућем решењу“ између Београда и Приштине, укључујући могуће територијалне промене.

„Наша политика, политика САД-а је да ако две стране то могу да договоре између себе и постигну договор, не искључујемо територијална прилагођавања“, рекао је Болтон 24. августа.

„Нећемо стајати на путу и мислим да нико у Европи не би стао ако две стране у спору постигну обострано задовољавајуће решење“, додао је он.

Сваки такав споразум би могао да буде „задовољавајући“, али само за саме САД, јер би подстакло тензије у региону и створило изгледе за нове оружане сукобе, упозорио је политички аналитичар Џон Боснић.

„Нема сумње да то служи америчким интересима у Европи када постоји нестабилност на европском континенту, а које Немачка и друге државе ЕУ не могу да контролишу без америчких мишића“, рекао је Боснић за РТ.

Подршка САД-а за размену територија могла би такође произаћи из непознавања ситуације на Балкану, а који се показао као најексплозивнији регион Европе већ више од једног века, а америчке акције из прошлости у региону показале су се сасвим контрапродуктивне, изјавио је за РТ аналитичар Мартин Меккалеј (Martin McCauley).

„Сједињене Државе нису играле главну улогу на Балкану. Сједињене Америчке Државе традиционално сматрају да је Балкан тешко разумети“, рекао је Меккалеј.

„САД имају улогу овде, али њихов став није добар, јер имају потешкоћа у разумевању и сагледавању ове области.“

ЕУ није сигурна

Упркос Болтоновој уверљивом ставу, изгледа да то нису и све земље ЕУ. Луксембуршки министар спољних послова Жан Аселборн је упозорио на „врло негативне последице“ које би такав споразум могао произвести, а његов фински колега Тимо Соини то назива „ризичним“.

„Верујемо да ово може отворити сувише старих рана међу популацијом и зато смо врло скептични“, изјавио је у петак немачки министар спољних послова Хајко Мас.

Ако се таква размена територија заправо догоди, вероватно ће покренути ланчану реакцију у региону, где ће етно-религијске мањине у суседним земљама захтевати аутономије и на крају сецесију, упозорио је Меккалеј. Такав расплет догађаја је посебно опасан за Босну и БЈР Македонију, које имају велике етничке и верске мањине.

„Ако се догоди размена територија између Срба и Албанаца, то ће поставити непосредни преседан за размену територија у Босни, што ће вероватно довести до отцепљења српског дела и придруживања Србији, те подели земље на два дела“, рекао је Боснић.

„А у случају Македоније би резултирало ситуацијом у којој би Албанци одбили да напусте Македонију, те би Албанци имали контролу над надполовичном територијом Македоније на граници са Косовом“.

Извор: Восток / РТ

***

*Драган Милашиновић: Вучић у Алпбаху – корак даље у издаји Космета

*Драган Милашиновић: Седам лажних Вучићевих теза о Космету

*Велеиздаја на расклапање: ДА ЛИ СЕ УПРАВО ОСТВАРУЈЕ ОНО НА ШТА НАС ЈЕ ИТАЛИЈАНСКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА УПОЗОРАВАЛА У НОВЕМБРУ 2005?

*ОВО се МОРА ПОШТОВАТИ: ПОДСЕЋАМО – Резолуција 1244 СБ УН

———

4.9.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић