
Поводом одржавања округлог стола „Србија и НАТО – партнери за безбедност“ у Ужицу, не желећи да придаје значај догађају нити узима учешће у њему, група младих Ужичана послала је поруку са познатих локација града.
То није порука мржње већ порука која говори да млади нису и неће заборавити склоништа, бомбе, сирене, срушену пошту, родитеље и чланове родбине у униформама, страдале.

„Ако сте дошли са намером да нам држите лекције о сарадњи и партнерству, а не да се извините, положите венац код споменика страдалих Ужичана у рату ’99, да тражите опроштај од породица страдалих, онда нема нити може бити искреног партнерства и дијалога. То је наш став! А ви испричајте у празно шта имате, оправдајте паре од пројекта, па се вратите одакле сте дошли, јер сте дошли са погрешном намером.“



ИЗВОР: ФБ профили Ужичана
———
31.5.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић














БОЉЕ ДЕТЕ СКУПИ ТРИ ПРСТА ЗАЈЕДНО ТАКО СЕ СРБИ ЗАКЛИЊУ БОГУ КАКО ЗБОРИМ КРОЗ ВЕКОВЕ СССС
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mladima, sve receno ne upucuje se
onima „koji sy dosli“, vec onima kod kojih su dosli; prvih se rjesava rjesavajuci se d r u g i h, a drugi ne odlaze plakatskom politikom; i p r v i i d r u g i na jednom te istom zadatku, d r u g i- domaci- bitni, prvi- bjelosvjetske fukare- apsolutno nebittni, a zdruzenim snagama z a d a t a k perfektno obavljaju: drumovi ce pozeljeti Srba, ali Srba vise biti nece- to bi bilo stanje po obavljenom zadatku; za isto stanje d r u g i m a saka dolara od prvih, prvima ono s t a nj e po obavljenom z a d a t k u.
A sta p a r o l e kazu? Ako smo MI- parole!-, onda je n e m a-nije m l a d o s t…
Свиђа ми сеСвиђа ми се