Пише: Драган Тодоровић
17.3.2018.

Има ли кога данас коме Вучићево преименовање древних српских имена косовских градова у измишљена шиптарска није изазвало гнев и гађење?

Није се он обраћао само нацији, већ и послодавцима. Да ми чујемо да, што се њега тиче, то више нису српски градови, али и да они чују да испуњава задатак.

Поређење броја становника неких градова на Косову и неких у осталим деловима Србије требало је да послуже за пацификовање сународника, поноситих, непокорних и родољубивих.

Некако је заборавио показатеље и бројеве који нама иду у прилог. На Косову данас нема више од 800.000 Шиптара. Само у последње две године иселило их се око 140.000., углавном из економских разлога, али и бежећи, што од дејства осиромашеног уранијума, што од криминализоване средине.

Постоји и низ других показатеља који нама дају предност, али им није место у овом тексту па ћу поменути још само један. Најновији извештаји Америчке централне агенције (ЦИА) кажу да би Русија ратовала за Србију. Ако је овај документ доступан мени, сигурно је и „председнику“ државе. Но, многе анализе тврде да нови рат на Балкану није реалан.

Данашњим манипулацијама Вучић је скинуо маску и сасвим се оголео. Демографска слика Србије служи му за застрашивање народа уместо да је њоме почео да се бави још пре шест година. До сада би обданишта била пуна, а гомила предшколске деце обављала би припреме за основну школу. – Није било пара!? За ову намену није било потребно отети новац пензионера, с радошћу би га дали сами. Узгред, новац опроштен тајкунима вишеструко надмашује онај опљачкан од пензионера.

Данашња „председникова“ манипулација требало је да учини две ствари: да нас застраши ратом и да нас ободри да дамо светиње ни за шта. Истина, обећао је нешто пара за новоређене, али исплата би могла да почне тек у јулу. После референдума!!! – Овај човек нас безочно потцењује и понижава.

Реч референдум није изговорио ни после јасно постављеног питања, али је намеру недвосмислено исказао. Верујем да ћемо знати шта нам је чинити, ако тако тешко погреши и референдум ипак распише.

Дуго сам пазио да се не огрешим о овог човека, чак и када је показатеља било довољно. Србија одавно није имала овако омраженог владара, још од оног другог Александра, Обреновића. За омраженост Вучић је сам крив. Срби могу да опросте и крађу гласова и незајажљиву пљачку и лудило. Али не и издају…

Занимљиво је да је Вучић одмах после обраћања нацији журно отпутовао. У далеки свет, како се сам изразио. Да ли је то у некој вези са данашњим скупом омладине, војске и полиције? Да ли је то процена безбедносних служби? Знајући да се наш „председник“ ничега не боји, тешко је поверовати да би се уплашио гнева свога народа.

Истински председник државе мора да зна и неке ствари које се не уче у школама и не стичу десеткама на правном или било ком другом факултету. Мора да зна шта се сме, шта не сме. И шта мора…