Гласати се мора. То је мој искрени, али пре свега лични став. Наравно, одмах ће бити оних који ће рећи како мора само да се умре.

Биће и оних који ће рећи да гласање нема сврху, јер ће се битка свести на оно „сјаши Курта да узјаше Мурта“. Биће наравно и заговорника идеје да су сви лопови. И да све то треба похапсити. Бројни ће бити они који говоре како нема сврхе да се гласа јер ће „ови ионако победити“. Као и оних који ће да тврде да немате за кога да гласате. И наравно – оних који заговарају – бојкот кроз грађанску непослушност.

Па да кренемо баш од њих.

БОЈКОТ И ГРАЂАНСКА НЕПОСЛУШНОСТ

Теза коју фаворизују „бојкоташи“ да ће се систем „урушити када му одсечете прилив новца“ који треба издејствовати „кроз грађанску непослушност“ је у Србији наиван и непримењив:

Од кога ћете да тражите грађанску непослушност када је сваки десети грађанин ове земље (а заправо сваки осми) из свог личног интереса – у Српској напредној странци?

Шта ћете постићи кроз грађанску непослушност? Ништа. Нећете плаћати рачуне па ћете урушити систем? То је већ једном урађено – деведесетих. И да – систем је био на коленима. Али није пао. Сећам се: Опозиција нас позвала на грађанску непослушност и бојкот. И ми нисмо плаћали струју, воду, легализацију, ђубре, ТВ претплату… И шта се десило кад се променио систем? Све смо морали да платимо с каматом. Јер једноставно – држава не може да пресече и каже „пуј-пике не важи“.

Но, хајде да замислимо како је грађанска непослушност успешно спроведена. Да ништа не ради. Да ништа не фукционише. Да се ништа не плаћа. Да сте одсекли прилив новца држави. Да је држава на коленима.

И онда се случајно, док радите на поправци бојлера у својој кући – повредите. Кога зовете? Хитну помоћ. Али – она не може да дође. Јер – прекинут је прилив новца. И нема горива за Хитну помоћ. А нема га ни на пумпи, јер – ништа не ради. Ако некако и дођете до Хитне помоћи – лекар не може да вам пружи адекватну помоћ. Јер, држави је пресечен доток новца. Нема да купи конац. Хируршку иглу. Анестетик. Антибиотик.

Вратите се кући, а она се неким чудом запалила. Зовете ватрогасце. Али они не могу да дођу. Јер – нема пара за гориво. Ни за набавку средстава за гашење. Ни за заштитну опрему ватрогасаца. А ни они – не раде – јер не примају плату. Јер је пресечен доток новца.

Бојкот? Хмммм… Могу ја овако да набрајам до сутра. Али – нема потребе. Јер, као што рекох – бојкот у Србији је немогућ, јер СНС има више од 600.000 чланова. А они за собом вуку још барем 600.000 гласова на изборима. И они УВЕК излазе.

НЕМА ЗА КОГА ДА СЕ ГЛАСА

Ово је теза коју веома често слушам у последње три године. А та теза је – једноставно речено – лаж. Старе, одавно постојеће странке су се прочистиле. „Жути лопови“ и лопови из других странака о којима слушам већ годинама – прелетели су у напредно јато. Јер, они знају да живе само кроз крађу.

Да ли и даље има „контроверзних ликова“ на челу појединих странака? Има. Тачно је. Али за њих једноставно – немојте гласати. Имате и нове партије и покрете. И лево и десно. И имате за кога да гласате.

А ако вам ни они не одговарају – аман – људи, па организујте се сами! Пошто већ поједини сматрају да су највећи политички генији у овој земљи – нека у то убеде друге! И немојте да говорите како су за то потребне „велике паре“. Потребна је добра идеја.

Па кад се организујете – имаћете за кога да гласате.

ЗАШТО ДА СЕ ГЛАСА КАД СЕ ЗНА КО ЋЕ ДА ПОБЕДИ

Ако тако размишљате – онда је крајње време да побегнете из земље, јер се ионако понашате као нојеви. Понашате се, заправо, као што се понашао Мартин Нимелер, немачки протестантски свештеник који је испрва подржавао нацисте, а онда био њихов жестоки противник. Ако не знате о чему говорим – он је аутор оних стихова

„Прво су дошли по комунисте, а ја се нисам побунио јер нисам био комуниста.

Затим су дошли по Јевреје, а ја се нисам побунио јер нисам био Јеврејин.

Затим су дошли по синдикалце, а ја се нисам побунио јер нисам био синдикалац.

Затим су дошли по католике, а ја се нисам побунио јер сам био протестант.

Затим су дошли по мене, али тада више никога није било да се побуни…“

Схватите: власт се плаши гласања. Зато је ова власт направила овакав систем: Искористила је неуке. Обећала им је много. Дала им је мало. Спустила је праг сиромаштва на ниво преживљавања, а онда бацила коску гладнима који је глођу до изнемоглости. И захвални су за ту коску, јер им је обећана још једна! Ускоро!

СВИ СУ ЛОПОВИ КОЈЕ ТРЕБА ПОХАПСИТИ

Апсолутно се слажем да све лопове треба похапсити. И будите сигурни да нема заинтересованијих за хапшења политичара од припадника садашњег режима. Гледам им пропагандни материјал: Сви њихови противници (они озбиљни, не мислим на Заветнике, Десницу, Радикале и сличне) су лопови светског калибра. Барем.

Само ми једна ствар није јасна: Ако су сви ти Шутановци, Ђиласи, Шапићи, Обрадовићи, Радуловићи, Јанковићи, Јеремићи, Живковићи, Булатовићи, Тадићи, Стефановићи и сви, али сви други политичари опозиције заиста лопови како пишу ови препоштени напредњаци, зашто их до данас нису похапсили? Осудили?

Зато што имају шеме? Зато што рука руку мије? Тешко рођаци. Кад си на позицији власти, лако сам направиш шему. И не треба ти рука коју ћеш да мијеш и која ће да те мије.

СЈАШИ КУРТА ДА УЗЈАШЕ МУРТА

Присталице ове тезе (која је ваља признати – прилично тачна) су за мој појам – најгора врста дефетиста. Јер – не чине ништа, али баш ништа да промене ситуацију у којој се налазе. Осим што – извините на изразу – кењају по друштвеним мрежама.

Не учлањују се у постојеће политичке опције.

Не организују се у групе истомишљеника.

Не боре се против власти.

Једноставно – бурно протестују на друштвеним мрежама. На протесте никад не би изашли. Јер је вруће. Или хладно. Зато што пада киша. Снег. Или дува ветар. Или сија сунце.

И ЗА КРАЈ

Изађите. Гласајте. Власт се боји вашег гласа. Ова власт се нарочито боји. Зато што је ова власт огрезла у лоповлуку. Зато иду од врата до врата. Зато застрашују. Зато минирају трибине опозиције. Зато бацају материјал оних који не мисле као они. Зато праве пакете за сиромашне које су купили нашим парама. Зато лажу о Београду на води који је одавно требало да буде готов. Зато лажу о страним инвестицијама. Зато лажу о метроу који ће водити од ливаде до ливаде.

Изађите. Гласајте. Власт се боји вашег гласа. А кад замените ове – размишљајте како ћете себи организовати много одговорнију власт. Некако ми се чини да су карте већ подељене. Да се зна ко је чији. И да прелетања више – неће бити. Јер – ново прелетање ће бити кажњено. И то много, много теже, него што су „жути“ били кажњени пре пет година. Хупс, ево, сад ће шест.

Александар Бећић

ИЗВОР: КОЛУМНИСТА

—————-

25.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић