„Добар дан, зовем из централе Српске напредне странке, моје име је Александар и желим да вас питам колико сте упознати са резултатима нашег рада у Београд“, упитао ме љубазно један од ботова.

„Вучић?“, упитао сам подсмешљиво.

„Не, не Вучић“, одговорио је бот збуњено, а онда поновио питање да ли сам „упознат са резултатима“.

„Упознат сам. Нисте ништа паметно урадили“, одговорио сам хладно.

„Тако дакле? Нисте задовољни?“, значајно нељубазније, са задршком рекао је бот који се наводно зове Александар. Као Вучић. Као ја.

„Не, нисам задовољан. Незадовољан сам. Веома.“

„Аха“, значајно је уз паузу наставио млади активиста ког очито нису научили да је нормално да имате особу која не подржава ваше идеје и ставове, вашу партијску припадност.

„Да ли сте записали моје име? Заокружили? Црвеном обојили у својој еџцелл табели? Јесте?“

„Аухммм… Не господине, овај… јесам…“, збуњено је наставио бот – почетник.

„Е, сад престаните да губите моје време. Збогом“, закључио сам прилично нељубазно наш једноминутни разговор и спустио слушалицу.

Срећом, разговор је био телефонски. Да је тај Александар, са својим пријатељима активистима, позвонио на моја врата, можда бих подвикнуо, а они би можда пријавили полицији како сам их малтретирао. Потом би лажни доктор Стефановић који обавља дужност министра полиције рекао како нико у Србији нема право да бије децу, а ја бих пеглао кичму у некој соби величине 3 џ 2, на металном кревету…

Џаба бих ја објашњавао како то нису деца, већ политички активисти. Џаба бих ја објашњавао да деца – по нашим законима – не могу да учествују у политичком животу док не напуне 18 година, а онда нису више деца. Сасула би се на мене, баш као на оног јадног капетана на Звездари, салва увреда из напредњачких редова. Био бих тада већ и званично, формално проглашен издајником.

Нажалост, наша јавност не схвата да се иза тог привођења војног лица због тога што је „избацио активисте СНС са своје имовине“ (што је преко ноћи прерасло у „претукао“, „малтретирао“) крије, драги моји, много опаснија порука:

Они могу да хапсе. Кога хоће. Кад год хоће. Зашта год хоће. Они могу да хапсе, суде, пресуђују. А ви, који дижете главу, треба да се запитате да ли сте следећи на списку. За посету. За хапшење.

Да ли можда коначно видите разлику између ових и „оних“? Не? Још не?

Да ли вам је јасно да нама влада клика која је без трептаја ока послала у смрт шесторо људи и једно дете пре готово три године?

Да ли вам је јасно да нама влада клика која је приватизовала и политизовала све три безбедносне службе у Србији?

Да ли вам је јасно да нама влада клика која има (ин)директно власништво или значајан утицај над осам од девет дневних листова?

Да ли вам је јасно да нама влада клика која има (ин)директно власништво или значајан утицај над готово свим телевизијама у Србији, а да се оне које нису под притиском могу избројати на прсте; и то у целој земљи?

Да ли вам је јасно да нама влада клика која се у протеклих пет година енормно обогатила?

А ви ми и даље говорите како су сви исти, а да за жуте лопове немате намеру да гласате?

Ах, па предлажем вам онда да заузмете ред пред неком од западних амбасада. Јер – можда за следеће изборе дођу на ваша врата и запитају вас за кога ћете да гласате. А ви, кад им одговорите да вам Устав гарантује право да то задржите за себе, добијете пријаву. Па вам дођу чике у плавом да вас хапсе. А онда неће имати ко да пише о томе.

И да: Срећан вам Дан државности.

Александар Бећић

ИЗВОР: КОЛУМНИСТА

***

ПОВЕЗАНО:

*ДИКОВИЋ И ВУЛИН ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ ВОЈСКУ У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ, ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ СВОЈ СЛУЖБЕНИ ПОЛОЖАЈ И КРШЕ ПРЕТПОСТАВКУ НЕВИНОСТИ

*ЗЛОУПОТРЕБА ВЛАСТИ И ПОЛИЦИЈЕ – УХАПШЕН ОФИЦИР ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ЈЕР НИЈЕ ХТЕО ДА ДА СИГУРАН ГЛАС СНС 

—————–

17.2.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић