Адвокат Бранко Павловић је био гост у емисији Хоризонт догађаја 2.2.2018. у којој је говорио о тзв. „унутрашњем дијалогу“ и о могућим одговорима на потезе власти у решавању питања Косова и Метохије.
СРБски ФБРепортер, 4.2.2018.
***
Бранко Павловић: „Aпел има за циљ да побуди пажњу грађана, да ствари (како их воде данас наши државни представници, пре свега господин Вучић а онда и влада Србије) не изгледају добро – изгледају забрињавајуће и остављају превише простора да може да се у коначном потезу повуче нешто што би трајно довело до одрицања од суверенитета. И то не сме да се дозволи.
Према томе, није то само апел. Ето: ми апелујемо, ми смо рекли, ми то не желимо… Не. Идеја је: људи обратите пажњу, међу собом разговарајте о томе, припремите свакога да је изузетно је важно да се на таквом неком будућем референдуму масовно учествује и да се масовно гласа против. То гласање против, ако до тога дође, ако се та потреба укаже – ће бити основни камен темељац на коме ћемо онда, одбијајући покушај Запада да нас растури, моћи да градимо једну будућу Србију. То гласање против је основ за изградњу једне Србије какву ми у ствари желимо да она изгледа, и Апел говори о томе. “
***
Редакцијски коментар
Господин Бранко Павловић је у интервјуу изнео своје стручно виђење о решавању косовског проблема како то чини актуелна власт и образложио до чега би све то могло довести и несумњиво је да наступа са позиције српског родољуба који је искрено забринут за судбину своје отаџбине. Посебно је важно његово појашњење да је Уставни суд Србије оценио да Бриселски споразум НИЈЕ ПРАВНИ АКТ.
Иако се са највећим делом излагања господина Павловића слажемо, ипак с обзиром да он у једном делу излагања наводи да једна од реалних могућности за решавање косовског проблема представља референдум (видети горе наведени транскрипт), осећамо потребу да укажемо на низ опасности које би са собом носило решавање питања Косова на такав начин.
Ако имамо у виду:
– вишегодишњу изложеност грађана медијским манипулацијама (Емисија „Инсајдер“ на Б92, ломљење кутија на тзв. косовским изборима, афера „воз“, афера „атентат“, медијски линч сваког политичког противника власти, итд. итд.)
– да би се у случају референдума подигла невиђена медијска халабука и спиновање (за шта би запад богато одрешио кесу) како би се народ што више залудео и коначно „схватио“ да је Косово за Србију баласт, терет, камен око врата и да је референдум шанса да се Србија тог баласта реши
– да је актуелна власт више пута на многим изборима показала да уме веома вешто да манипулише и врши притиске, да уцењује, да располаже великим арсеналом „оружја“ за застрашивање грађана како би постигла свој циљ(сетимо се случајева ломљења кутија у Косовској Митровици, батинаша који су застрашивали гласаче у многим местима у Србији и других случајева који нису имали судски епилог)
– да резултат референдума одређује ОНАЈ КО БРОЈИ ГЛАСОВЕ
– …
ПИТАМО:
– Да ли уопште постоји неко ко може да гарантује да ће резултат таквог референдума заиста бити – НЕ?
– Да ли смо свесни да би главни покушај Запада да нас растури био УПРАВО путем референдума? Да ли смо сигурни да бисмо успели да се одбранимо? Да ли, инсистирајући на референдуму у ствари несвесно идемо на руку Вучићу који такву опцију и прижељкује?
– Да ли нам је потребно да своjу териториjу стављамо на коцку која се зове „референдум“ и да „од готовог правимо вересију“? Да ли нам је потребно да уместо „врапца у руци“ (a тo je важећи Устав Србије и Резолуција 1244 УН) тражимо „голуба на грани“ – резултат референдума који ће (да ли ће?) „бити основни камен темељац будуће Србије“, како се каже у интервјуу!?
– Да ли смо свесни да уколико, не дај Боже, на референдуму буде речено «ДА», да би то био бесповратан процес? Да више ни Русиjа ни Кина не би имале разлога да штите интересе Србије?
– У случају да резултат референдума буде одрицање од Косова и Метохије, шта би се десило са српским народом који и даље живи на КиМ?
– Да ли је они који одбрану КиМ заснивају на некаквом референдуму знају да би се у случају да референдум пропадне десио последњи и коначни егзодус Срба са КиМ?
СРБски ФБРепортер 
ИМА ЛИ НАРОД ШАНСУ?
Чини ми се да Бранко Павловић није имао лошу намеру, јер је сигуран да народ неће прихватити издају и предају КиМ. То је наивно веровање да би коза сачувала купус. Из тих разлога су и Редакција и Љубомир Т. Грујић потпуно у праву када својим јасним разлозима указују јавности на погубност референдума. Референдум би помогао овим издјницима да продају и издају КиМ и да се на тај начин спасу и пребаце одговорност на народ и његову наводну вољу.
Међутим, постављају се важна питања:
1) шта да радимо ако знамо да је одлука о референдуму већ донета и само се чека да се објави датум одржавања тог референдума,
2) шта да радимо ако знамо да је и резултат референдума унапред познат?
Ово су веома озбиљна питања на која под хитно одговоре морају да дају умне главе којима је стало до одбране Косова и Метохије. Проблем је што немамо предводника који би предводио побуну против продаје и издаје КиМ. Жалосно је да наш народ није изнедрио таквог човека, човека који није укаљан, који има довољно памети за то озбиљно питање и који има неопходну храброст да се супротстави издајничким хијенама. Да је Његова светост патријарх Павле жив он би могао да поведе народ у свету одбрану.
Изузетно је важно да су и Редакција и Љ. Т. Грујић указали на погубност референдума и објаснили опасна места у референдуму. Неки други познаваоци и експерти за Устав и начин одвијања референдума могли би да дају своју стручну анализу тог питања, уз осврт на природу садашње власти и прогнозу њихове намере да осујете народну вољу. Још јасније: ако већина народа хоће да одбрани Косово и Метохију, има ли народ макар један посто шансе да се то реално преслика на број гласова, или је све завршено још пре неколико дана када су почели већ отворено да говоре да ће се то питање решити референдумом?
С поздравом,
Мића из Ниша
Свиђа ми сеСвиђа ми се
05 02 2018
Хвала редакцији на упозоравајућем коментару.
Према садашњем Уставу институција референдума је деградирана. Референдум у правом смислу захтева:
1. да више од 50% од укупног броја бирача учествује на њему,
и
2. да је одлука пуноважна само ако се за њу изјасни више од 50% од укупног броја бирача.
У члану 108 Устава није дефинисано када је референдум важећи и када је предлог усвојен:
„На захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача Народна скупштина расписује референдум о питању из своје надлежности, у складу са Уставом и законом.
Предмет референдума не могу бити обавезе које произлазе из међународних уговора, закони који се односе на људска и мањинска права и слободе, порески и други финансијски закони, буџет и завршни рачун, увођење ванредног стања и амнестија, као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.“
Међутим у члану 205 за референдум о промени Устава стоји:
„Промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача.“
Довољно је да изађу на референдум 3 бирача и да 2 бирача гласају за предлог и предлог је усвојен.
С обзиром на апатичност народа и на одомаћене нерегуларности на нашим изборима, не сумњам да би власт прогласила да је на референдум усвојен њен предлог.
Што се тиче Косова и Метохије то не може да буде референдумско питање. Постојеће генерације не могу о томе да одлуче ни данас ни у будућности докле год припадају Србском народу. Одрицањем од Косова и Метохије Србин, Србкиња се суштински одриче своје припадности Србском народу. Сваки народ има неке своје вредности које сматра светим. За Србски народ једна од тих светих вредности јесте да је Косово и Метохија србска земља и да чини неодвојиви део Србије.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person