фото илустрација, архива
Поштовани синдикати, тј. синдикалне перјанице,
Благо сваком министру образовања док има вас.
Сведоци смо ваших међусобних оптуживања и препуцавања на друштвеним мрежама.
Главна питања којима се бавите јесу ко је кога први позвао, ко је кога игнорисао, да ли да се ви придружите њиховим акцијама или они вашим, ко је шуровао са министарством а ко није, ко је погрешно одабрао време за неку акцију, чија је акција боље организована, ко користи синдикат само за личну промоцију, ко коме краде чланове, зашто неки организују протесте а неки други излете, ко је оно ономад рекао да …
За то време, просветни радници имају сасвим другачија питања.
- Докле да радим на одређено?
- Шта са директорима који не примају раднике са листе, већ имају своје кандидате?
- Зашто и даље имам плату чистачице у Електропривреди?
- Зашто нико не штити наставника од насилних ученика и родитеља?
- Зашто се више бавимо бирократијом него наставом?
- Зашто се не уједначе услови у којима радимо, па једни имају све, а други таблу и креду?
- Зашто и даље имамо најмање 30 ђака у одељењу?
- Зашто школа и наставник немају никакву аутономију?
- Зашто и даље постоји оваква инклузија?
- Зашто не постоји број телефона или имејл адреса у министарству где можемо добити одговоре кад нам упутства и препоруке нису јасни?
- Зашто се захтеви школских управа толико разликују од управе до управе?
- Зашто нам и даље све прописују они који никада нису ушли у учионицу?
- Зашто су уџбеници толико скупи, лоши и препуни грешака?
- Зашто нико не одговара због акредитације лоших уџбеника
- Зашто и даље постоје кланови аутора уџбеника и рецензената?
- Зашто се образовање обликује у складу са снагом лоби група?
- Зашто се реформа не финансира из домаћих средстава у складу са интересима Србије?
- Зашто и даље постоје сумњива истурена одељења средњих школа за брзу преквалификацију медицинског и фармацеутског кадра?
- Зашто се не покреће питање оснивања наставничких факултета?
- Зашто се не пооштре критеријуми за акредитацију семинара?
- Зашто се не обезбеђују средства за смислено стручно усавршавање, по индивидуалним потребама наставника?
- Зашто се стално покрећу акције које нас удаљавају од родитеља, уместо да у њима тражимо савезнике?
Питања има бар још оволико.
Ниједно питање које је просветним радницима битно не налази се међу питањима којима се синдикати данима и месецима баве.
Да ли су синдикати бизнис? Имају све одлике компаније, укључујући и маркетинг, истина веома лош. Јесте ли се учаурили у својим међусобним борбама и заборавили због кога постојите?
Без намере да осудим неке синдикате, а похвалим неке друге, могу једино да закључим да и међу вама можемо само да бирамо мање зло. Као у политици. Научите нешто из тог политичког деловања. Грађани су бирали мање зло, бирали, па се уморили и постали апстиненти. Желите да се то и вама догоди? Или вам није јасно да ће временом доћи до масовног ишчлањивања из свих синдиката?
Не бих желела да се то догоди, јер је синдикат неопходан свакој струци, па и нашој, нарочито данас.
И на крају, знам да се синдикати баве радничким правима, а не квалитетом васпитно-образовног процеса. Па ипак, стварно не би било лоше да се у синдикалне захтеве једном убаци и захтев који се бави овом стрмом низбрдицом којом се образовање у Србији убрзано креће. Мислим, не може да шкоди, пошто се ионако ниједан захтев не испуњава. Бар нека се види да и о образовању бринемо.
Уозбиљите се већ једном, спустите лопту у међусобним размирицама, почните озбиљније да се бавите горућим проблемима и научите да компромисе правите међу собом, а не са министарством!
ИЗВОР: Блог аутора КлотФркет
——————–
10.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…