Пише: Зоран Марковић
8.7.2017.

Саопштење гувернера НБС Јадранке Табаковић да је Србија од 1999. до данас отплатила преко 650 милиона евра јавног спољног дуга Косова и Метохије, а на име узетих кредита за фирме на КиМ, изазива очекиване реакције код обичног грађанина ЕУропске Србије.  Очекиване и прорачунате!

Фото: M. Ђoкoвић / РАС Србија, извор: Блиц

Свакоме ко пажљиво прочита ову вест, а прати потезе новокомпоноване власти, намећу се нека логична  питања:

• Зар нијенормално да свака финансијски одговорна држава редовно измирује пристигле обавезе према кредиторима?
• Ако желимо да останемо доследни у тврдњи да је Косово интегрални део Србије, а јесте, и да га никада нећемо признати, а нећемо ако се већина народа пита – зар није нормално да отплаћујемо финансијске обавезе српских фирми на КиМ?
• Зар неко још верује у причу да је проблем за ову власт тај намет на буџет од око 35 милиона евра годишње? Зар се АБ не хвали да јој је АВ оставио пуну касу?
• Ако за ову обавезу знамо, а свако иоле обавештен зна – зашто гувернерка управо сада „подгрева“ ту информацију и обзнањује је урби ет орби?

Одговори на сва ова питања врло су једноставни.

Пласирањем оваквих информација, Власт почиње кампању убеђивања грађана Србије  да су та територија, те фирме и ти Срби на КиМ  САМО ФИНАНСИЈСКИ ТЕРЕТ ЗА СВЕ НАС! Сходно томе, између редова, народу се нуди једино логично решење – престанак отплате тих обавеза!

И, што је најгоре, сугерише се нешто што Чанак, Чеда, Вук и слична сорта тврде одавно – да КиМ и не припада овој држави!

Наравно, од наивних грађана се очекује да осуде овакво расипање буџетских средстава стечених њиховим самоодрицањем зарад  „тамо неког Косова које ионако више није наше“.

Зар у прилог овој тези не иде и тенденциозни наслов у медијима: „Србија отплатила 650 милиона евра дуга Косова!“  Пише лепо – Косова! Не, Србије! Не, Косова и Метохије!

Идеја о престанку плаћања „косовског дуга“ није никаква новост. Оваквог начина растерећења буџета досетили су се, и предлагали га својевремено, двојица великих српских експерата (сиц) – Млађан Динкић и Божидар Ђелић. Али, нико није био довољно храбар да такву идеју и спроведе.

Да ли је неко данас смогао довољно храбрости за то? Или се коначно нашао неко довољно луд  да то учини?

Ако се присетимо да новоизабрани председник и доносилац свих одлука у држави одавно обећава промену свести грађана Србије, а за јесен и  „јавну расправу о промени Устава“, логично је запитати се – да ли је то то?

Или нас АВ и АБ припремају за вест из Брисела где се, на лични захтев (?) помало нестрпљивог и нервозног нам председника,  увелико ради на убрзавању пријема Србије у ЕУ!  Наравно, уз убрзано признавања Репубљике Косова!

Упркос чињеници да је госпођа Табаковић, помало неспретно, изјавила да „Србија плаћа ове кредите Косова (?) јер је та територије део Србије“, суштина пуштања у етар овакве информације треба тумачити као смишљено изазивање револта и отворено хушкање јавности да тражи, или бар лакше „прогута“, ОДРИЦАЊЕ ОД КОСОВА И МЕТОХИЈЕ…

Дакле, тобожња брига за милионе евра – којих имамо као никада – само је „лажна застава“ за нешто много озбиљније и погубније за све нас…