Пирански залив (Фото: dnevnik.ba)

Словенија ће наредне седмице Хрватској послати посебну ноту која се односи на почетак спровођења арбитражне пресуде о граници, а Влада ће именовати посебну групу која ће координисати спровођење одлуке суда, најавио је премијер Словеније, Миро Церар.

Церар је данас у разговору са начелницима пограничних општина уз хрватску границу рекао да на састанку у Љубљани који је за идући мјесец договорио с хрватским премијером Андрејом Пленковићем не намјерава да разговара о новом рјешењу граничног питања него о спровођењу арбитражне пресуде.

Према његовим ријечима, та пресуда је обавезујућа и за Хрватску, која је саопштила да је неће спровести. Када је ријеч о изјавама хрватских рибара из Савудрије да ће они и даље као до сада ловити све до половине Пиранског залива и да очекују да ће их у томе подржати хрватска власт, Церар је рекао да би свако изазивање с једне и друге стране било „непримјерено“.

„Све грађане, па и рибаре, позивам да се уздрже од таквих поступака јер би свака провокација погоршала наше међусобне односе“, додао је Церар, преносе хрватски медији.

Извор: СРНА/РТРС

***

Шта ако на суд стигне спор Србије и Хрватске око Дунава?

Иста правила, као и одлука Арбитражног суда о спору Хрватске и Словеније о Пиранском заливу, важила би и ако би спор Србије и Хрватске око Дунава дошао до суда.

Шта ће бити са Дунавом у спору остаје да се види

Спутњик подсећа да је у четвртак окончан спор дуг скоро 20 година, а којим је Словенији припало три четвртине Пиранског залива.

Званична Хрватска је и пре пресуде изнела став да је арбитражни споразум за Хрватску „мртво слово на папиру“, као и да је потребно на миран и трезвен начин тражити другу опцију решавања територијалног спора у вези са морском границом.

Словенија је, са друге стране, саопштила да одлука Арбитражног суда о граничном спору мора да се поштује.

Да ли је Хрватска у обавези да поштује одлуку овог суда и да ли из епилога ове пресуде може да се повуче паралела са спором који Хрватска има са Србијом на граници на Дунаву, пита се Спутњик.

Славка Којић, стручњак за међународно право, за Спутњик каже да су овакве одлуке обавезујуће за обе стране.

– Спор траје од 2015. године, али су још тада хрватски званичници најављивали да је тај поступак компромитујући и да у суштини немају намеру да признају одлуку Суда. Међутим, такав начин, да се у току спора који је у поодмаклој фази, унапред оспорава одлука, кад се вероватно већ назирао и исход, не може да ослободи Хрватску обавеза да поштује одлуку Арбитражног суда – истиче Спутњикова саговорница.

Којићева, као потврду својих речи, наводи реаговање из међународних кругова које су уследиле на одлуку Суда, превасходно из Берлина, одакле је стигла подршка у којој се наводи да је међународно арбитражно судство „вредан инструмент међународног права, и да се начело у решавању међународних спорова између држава мора поштовати, нарочито између држава, чланица Европске уније“.

– Овде се ради о управо о две државе које су чланице ЕУ. Уколико једна страна не буде поштовала ову одлуку, то може да постане извор даљих несугласица и проблема између те две државе, али са правне тачке одлука арбитраже је коначна и на ту одлуку не постоји право жалбе – истиче она.

С обзиром да и Србија има нерешен проблем са Хрватском на граници на Дунаву, Којићева каже да се у начелу примењују иста правила у оваквим споровима.

– Уколико државе повере решавање проблема Арбитражном суду у Хагу и поступак почне, после доношења одлуке она би такође била правно обавезујућа, уколико не дође до формирања неке посебне арбитраже за решавање тог спора, а то може да зависи од држава којима би се обратили да буду арбитри и какав би споразум они могли да направе – напомиње она.

За Љубљану су у овом спору била кључна питања границе у Пиранском заливу и могуц́ности директног контакта Словеније са отвореним морем.

ИЗВОР: ВЕСТИ

—————–

30.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић