АКТУЕЛНО

Трагедија у Алексинцу нас суочава са дубином потонућа Србије у Антисрбију


Romen Louis, 22.4.2017.

Село Глоговица, крај Алексинца. Погибија мајке „М.П.“ (46 година) и сина „Д.П.“ (16 година) од струјног удара…

Када мало загребемо испод наслова којим је покушана да се постигне што мања узбуна у души читаоца тиме што нису наведена имена жртава него само иницијали, долазимо до комплетније приче. Та прича нас суочава са свијешћу о дубини потонућа Србије у Антисрбију; али можемо изабрати и да на њу реагујемо позитивно – тиме што ћемо поћи од себе и почети нешто конкретно да радимо.

Ради се о сиромашној, петочланој породици. Отац, мајка (поменута под иницијалима као „М.П.“), син („Д.П.“) и још двије кћерке. Породица није имала новца да плати рачун за струју, па их је ЕПС искључио са мреже. У Антисрбији у којој плате касне или се и не исплаћују, а рачуни долазе тачно у дан, нимало чудна слика.

Затим су чланови несрећне породице, да би се огријали у леденим данима, били принуђени да се нелегално прикључе неком жицом на електричну мрежу.
А онда је дунуо хладан вјетар, жица се откачила и пала близу шеснаестогодишњег Д.П. Он је руком посегао за жицом и ударила га је струја. Затим је притрчала његова мајка да би му помогла, али је струја ударила и њу.
Обоје су погинули.

Поред тога, ЕПС је прије око мјесец дана искључио још око 30 кућа у овом селу са своје напонске мреже, чак и кућама у којима има болесних и старих, и трудница.

За то вријеме, шиптарија у селима око Бујановца не трпи никакве рестрикције.
Шта мислите да ли они редовно плаћају?

Протест мештана Алексинца, извор: Алексиначке вести (у прилогу)

Наравно – ово је само ЈЕДНА димензија проблема – димензија небриге режима о свом сопственом народу.

Друга димензија је НАША лична одговорност.

Гдје смо ми? Гдје су биле комшије и суграђани из тог села и из Алексинца, да се организују и сакупе неку помоћ за породицу „П“?

Због чега на примјер – нигдје нема иницијативе да се удружи неколико добростојећих породица и да се обавежу да ће сваког мјесеца одређену своту одвајати за једну сиромашну породицу из свог краја, села или града?

Зашто један такав активизам не би могао да се укоријени у нашем народу?

Тек када заиста будемо друштвено активни, и борили се директно једни за друге – тек тада ћемо моћи с пуним моралним правом да окривимо режим за небригу о нашим сународницима, јер се ни ми нисмо посебно претргли од конкретне и друштвено корисне бриге за наше сународнике, с изузетком проливања суза на друштвеним мрежама од чега они неће имати много користи.

Режим је крив, али и ми смо одговорни.

Једном ријечју – биће нам боље када ми постанемо бољи.

_____________

Прилог:

НЕЗАПАМЋЕНА ТРАГЕДИЈА Мајка и син (16) погинули од удара струје у селу код Алексинца

Алексиначке вести: Протест грађана испред Дистрибуције