ДЕШАВА СЕ...

СРБСКА ДИЈАСПОРА: НЕБЛАГОВРЕМЕНО ОБАВЕШТАВАЊЕ И КОМПЛИКОВАНА ПРОЦЕДУРА – Не дају нам да гласамо!


Избори су расписани 2. марта за 2. април, и цео процес укључујући кампању спроводи се у тако кратком року какав још није забележен у Србији. Као што су „Вести“ писале, дијаспорцима је био дат рок од петка 3. марта до суботе 11. марта да се пријаве за гласање.

Гласање на српским председничким изборима предвиђено је у 32 земље на 53 бирачка места у иностранству, али су наши људи из дијаспора практично онемогућени да остваре то право. Дат је кратак рок да се дијаспорци пријаве за гласање у дипломатско-конзуларним представништвима (ДКП).

А пошто је правило да се бирачко место не отвара у градовима где је прикупљено мање од 100 пријава резултат је да ће у Аустрији у којој живи око 300.000 Срба да се гласа само у

Бечу, исто као у Јужноафричкој Републици или Катару где је остварење бирачког права предвиђено само у једном граду.

Такође, у Кини је предвиђено гласање у два града. При томе, не постоји могућност електронског гласања, нити власти планирају да је уведу.

Наравно, овакав однос изазива огорчење у дијаспори, које се матица сети само када тражи паре, и јединствену оцену наших земљака: „Не дају нам да гласамо!“

Избори су расписани 2. марта за 2. април, и цео процес укључујући кампању спроводи се у тако кратком року какав још није забележен у Србији. Као што су „Вести“ писале, дијаспорцима је био дат рок од петка 3. марта до суботе 11. марта да се пријаве за гласање.

Пошто ДКП-и не раде викендом, дијаспорци су имали само пет дана да се пријаве, при чему често морају да се превале стотине километара да би попунили обимну документацију и да путовање понове на дан избора. И тако за сваке изборе.

Ко није у тих пет дана стигао да се пријави, може да гласа само у отаџбини.

Далеко је до Беча

Председник Заједнице српских клубова у Бечу Борислав Капетановић каже да је у Аустрији интересовање српских држављана за изборе у домовини веома слабо, пре свега због компликоване процедуре уписа у бирачки списак која захтева много слободног времена.

Он је рекао да се од избора до избора у бирачке спискове у иностранству уписује све мање грађана.

– Људима је прекомпликовано да иду два пута у конзулат, посебно онима који не живе у Бечу – рекао је Капетановић и предложио електронско гласање или гласање поштом.

Ђуро Плавшић: Нећемо странчарење

Ђуро Плавшић, предузетник из Берлина, указује да грађани Србије који живе у иностранству поседују пасоше и држава зна где живе.

– Потпуно је недемократски и глупо да се ти људи пријављују за изборе. Требало би да је нормално да сваки дијаспорац може да оде у ДКП у земљи у којој живи и гласа. На пример, када немачки грађани пријаве пребивалиште ван земље аутоматски им долази допис да ће им ту бити омогућено да гласају – вели Ђуро.

Он каже да је његово и мишљење већине дијаспораца да је реч само о спутавању њиховог демократског права: „Власти у Србији већ годинама намећу процедуре како би толико отежале тај посао да људи једноставно не иду на гласање.“

– Небројено пута нас је контактирао конзулат с позивом људима да дођу на гласање. А кад смо по клубовима то разгласили, онда је сваки пут било да прво морају да се пријаве. Све је партијски исполитизовано, без националног циља, и људи у томе не желе да учествују – објашњава Ђуро.

Вида Цветић и Слободан Павић: Цела породица изостаје с биралишта

Вида Цветић каже да се недавно вратила из Београда и да није затекла обавештење о изборима.

– Назвала сам телефоном у Конзулат и речено ми је да ме нема у бирачком списку, а то значи да не могу да гласам. Конзулат је на дијаспорске мејлове које имају послао обавештење и требало је у року од пет дана све обавити. Све ми говори да многима није важно шта дијаспора мисли, па ни да ли ће учествовати на изборима – каже Вида.

Слободан Павић ове године први пут неће изаћи на српске изборе.

– У мојој породици пет гласова ће изостати на изборима јер нисмо успели да обавимо све што се тражи у кратком року. Требало је да из Конзулата добијемо обавештење благовремено. Заборавља се да многи људи раде и не могу по цео дан да седе за интернетом, а многи и немају компјутер и штампач. За дијаспору је најбоље решење гласање преко интернета, али уз благовремено обавештавање – категоричан је и помало љут Слободан Павић.

Горан Вукић и Мића Алексић: Боје се да их не свргнемо

Горан Вукић, из Париза, оцењује да се све ради на брзину.

– Прво нас не информишу, а кад пошаљу упутства, оставе нам прекратак рок за испуњавање њихове компликоване процедуре. Да је све то коректније, вероватно би се више људи одазвало гласању. Запостављају дијаспорце јер они који расписују изборе не дозвољавају да их неко свргне с тог положаја. Зато користе све начине, а овај им је најлакши, да се нас четири милиона Срба расутих по свету једноставно успава – каже Вукић.

Српски активиста у Француској Мића Алексић указује да на милионе људи у расејању гласа око 1.000 људи.

– Дијаспора је изборила право да учествује у изборима, али са оваквим одлукама Изборне комисије и лошом организацијом нас нема нигде. Посебно бих истакао да се лавине протеста сливају према запосленим у Конзулатима, а они не сносе никакву кривицу. Раде све што је у њиховој моћи, гласачи им достављају погрешно испуњене формуларе, непотпуне, морају да проналазе људе, зову их – каже Алексић.

Власт хоће само испране мозгове

Истраживач јавног мњења Мирослав Шутић каже да је реч о бахатости власти и непоштовању српске дијаспоре.

Он сматра да није у питању само да у владајућој структури постоји страх од гласова из расејања, већ је реч и о аљкавости администрације која не стиже, али и не хаје за сународнике ван граница, а тако их и не поштује.

Бирачи проглашени за плаћенике

– Не може према постојећем закону ни да изађе много људи, па ни 4.000 или 14.000 гласова не би суштински променило исход избора, али општа збрка са гласањем дијаспоре настаје јер неће да дефинишу и реше то питање. До душе и не стижу, јер је требало да се баве тим пре годину дана.

Међутим, тада су били парламентарни избори, а и пре две године су били избори – указује Шутић на хронични проблем учешћа дијаспоре на изборима у матици.

Он је оценио да делом има и страха од тога како ће се расејање изјаснити, односно шта ако се чује да су они ван граница већински против власти.

– То је оно скривено значење да је дијаспора далеко и ван контроле, па јој се не може испирати мозак. Зато је боље да је има што мање на изборима – навео је Шутић, нагласивши да је власт усмерила снаге на узнемирење људи у земљи и на њихово држање на кратком повоцу.

Држављани Србије који живе и раде у Кини имали су великих проблема приликом регистрације за гласање у амбасади у Пекингу и конзулату у Шангају.

После пријављивања њима је поручено да ће накнадно бити обавештени да ли ће гласање уопште бити организовано, јер се наводно није пријавило потребних 100 људи. Пошто су то поделили на друштвеним мрежама конзулат у Шангају им је рекао да ће ипак најмање 108 људи имати прилику да гласа.

Они кажу да су им истовремено на друштвеним мрежама стизале поруке „од ботова власти“ који су питали дијаспорце у Кини „ко их плаћа“.

Поједини наши земљаци у Кини су се жалили да им је у обавештењу о упису у бирачки списак у иностранству као крајњи рок за регистрацију погрешно био наведен 9. март уместо 11. март.

ИЗВОР: ВЕСТИ

14.3.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

10 replies »

  1. Уредништву
    Предлажем, да поставите текст господина Ивковића, који указује на погрешно коришћење речи ДИЈАСПОРА. За то постоји права реч у српском језику: РАСЕЈАЊЕ. Мене повукоше, па и ја почех, да пишем дијаспора.

    Свиђа ми се

  2. МНОГИ КАЖУ НИЈЕ СРБСКА ЕМИГРАЦИЈА ПОМОГЛА КО ЈЕ ОНДА ПОСЛАО МИЛИЈОНЕ долара У ОТАЏБИНУ ? ДА НИЈЕСУ МОЖДА ДАЛИ ИЗ БЕОГРАДСКЕ СКУПШТИНЕ комунисти партизанштина ДА СРБИ ИМАЈУ ДА ПАРЕ ЉУДИ СУ РАНИЈЕ ДАВАЛИ А ПОКРАЛИ СУ ПАРЕ ИМА БОГА МОЈИХ ОДАВНО НЕМА НА ЖАЛОСТИ УБИЈЕНИ СУ 1945 1946 И СВЕ ДО 1957 ГОДИНЕ

    Свиђа ми се

  3. @Радослав Радовић
    Матор сам ја да се љутим. Посебно на људе које лично не познајем. Могли сте Ви да одговорите на питања, која сам Биљани поставио. Што се тиче Вашег коментара. Сви који су желели, да се пословно активирају у Србији, су то урадили. Поменућу Павловића, његов мост и град на Дрини. Ту је и Цептер, који има музеј, позориште, хотел. Дивац је такође нешто зарађено уложио овде. То су они за које сте сигурно чули. А има их још. Тачно је, да стиже лова из дијаспоре, али нема тих „неколико милијарди“, ако под НЕКОЛИКО подразумевамо исто. И ту лову троше рођаци по кафићима, или иде на зидање кућа по селима, које се не користе. Пронађите Ви колико Срба има у белом свету, који имају тих 500.000 доларчића и још да су спремни, да потроше у Србији. Нисте се овде изјаснили, нити сте подржали госпођу Сремац. Беше ли она из дијаспоре? Да сте је Ви подржали са тих Ваших 500.000 доларчића обезбедила би она нотаре и све остало што је било потребно. Лако је писати коментаре и у њима теорисати. Тешко је радити и организовати оно што Ви сугеришете.

    Свиђа ми се

  4. Власт у Србији је најжешћа пета колона. Она добро зна да су наши људи у расејању ите како информисани ко и како тамо ломи кости нашој држави и нашем народу, али ни дијаспора није имуна од пете колоне, јер и овамо поставе“ људе“ који све напредне идеје на најбруталнији начин блокирају.Психолошки рат није само у Србији он је свугдје гдје нас има, јер наш непријатељ неби могао да нас овако развали да није добро организован и истрајан у том процесу.Осим тога глсове дијспоре они би лако изманипулисали, исто као и помоћ коју дијаспора шаље, најугроженијима, а заврши тамо Бог зна гдје.Слободам Млинаревић у свом коментару критикује Биљану, и љути се на дијаспору, што се сама не организује и спомиње новац за изборе. Од Српске дијаспоре се у Србију сручи сваке године неколико милијарди долара, а ова власт да може дијаспори би забранила да постоји, а камо ли да нешто учини да се дијаспора са својим средствима укључи у привредни развој своје земље, јер је прешније продати све странцима и земљу и индустрију.Пронађите колико нас има у дијаспори и то помножите са $500.000 и видите о којој се цифри ради и шта се са тим новцем може да уради, да србијом владају они који јој желе прогрес и срећу.

    Свиђа ми се

  5. Dodjite u Srbiju na neki dan,zaokruzite za koga mislite da treba! Uradite nesto za svoju OTADZBINU! Znamo da je daleko,da kosta ali OTADZBINA nema cenu! Sloboda nema cenu!
    Bog vam dobro darovo,braco!

    Свиђа ми се

  6. @Biljana
    Прво, како Ви знате колико има Срба у Ванкуверу? Одакле знате, да имају жељу да гласају? Што се сами не организујете, ако вам је толика жеља, да гласате? Што се Ви нисте потрудили и помогли Србима у организацији и спровођењу гласања? Плаћате ли ви из белог света трошкове избора или ми овдашњи?

    Свиђа ми се

  7. Борислав Капетановићу је ДАЛЕКО до Беча. А Аустрија има перфектну путну мрежу, а величине је да може да стане на длан. Ако му је далеко не мора да гласа. Ја када видим гужву на гласачком месту само се окренем и одем кући. И не кукам што је гужва.

    Свиђа ми се

  8. Колико је било гласања до сада? И колико је „дијаспораца“ долазило на гласање? Где је била та „дијаспора“, која не успева ни у којој комбинацији, да се удружи, да стане иза неког кандидата. Што се господа, који саопштавају приче ра ди приче нису удружила и кандидата из „дијаспоре“ подржали? Где нађосте ове „репрезентанте“ дијаспоре? Годинама се одржавају избори у дијаспори и сада неки нису у пријављени! Прибуди им се свест изненада и изнебуха! Немојте неко да ме по ко зна који пут прогласи заљубљеником у текућу власт. нисам так, али ми је мука од лицемерства и љубави према Србији, онако издалека.

    Свиђа ми се

  9. Namerno je to tako „organizovano“. Ja sam u Vankuveru u Kanadi, Srba ovde ima mnogo, nekoliko desetina hiljada sigurno, ali ni pomena o glasanju ni prijavljivanju, niko nista ne govori niti organizuje. Namerno, znaju oni da su ovde protiv sadasnje vlasti.

    Свиђа ми се