Захтев за ревизију одлуке Међународног суда правде по тужби против Србије не може да поднесе ни Бакир Изетбеговић ни Сакиб Софтић, јер немају правни легитимитет да потпишу такав захтев, изјавио је дугогодишњи судија Међународног суда правде Миленко Крећа за београдску Политику.

Он је истакао да Софтић у овом случају није правни заступник БиХ, јер су се његова овлашћења као агента Сарајева угасила 2007. године, када је суд у Хагу донио пресуду у овом спору.

Крећа је објаснио да „они у старту праве једну правну омашку“, јер се према правилима суда поступак ревизије сматра новим поступком у коме би БиХ требало да у захтеву суду за ревизију именује свог агента и евентуално ад хок судију као представника БиХ у судском већу.

Он је напоменуо да би, према правилима суда, захтев који би потписао Сакиб Софтић био сматран поднеском приватног лица и у том случају суд неће ни бити сазван.

„Готово извесно, у овом случају ће секретар Међународног суда правде административним актом констатовати да се нису стекли услови предвиђени статутом суда неопходни за подношење захтева за ревизију“, рекао је Крећа.

Он објашњава да, према правилима суда, захтев за ревизију може да поднесе било који орган који је по општем међународном праву овлашћен да представља државу у међународним односима, а то значи шеф државе, шеф владе и министар спољних послова.

„У случају БиХ, влада има мање овлашћења од оних које међународно право по дефиницији даје влади. Председништво је тамо прави државни орган и оно би, према правилима суда, могло да поднесе захтев за ревизију, али Председништво је колективни орган, одлуке доноси као целина, довољан је један негативан глас, па да одлуке нема„, каже Крећа.

Он је подсетио да је у спору између БиХ и СР Југославије 1993. године Алија Изетбеговић сам, као председник Председништва, поднео тужбу.

„То је било друго време, Југославија није баш уживала симпатије међународне заједнице, тако да је суд, иако је било очигледно да Изетбеговић нема легитимитет, нашао решење у томе што је упутио писмо УН са питањем како УН третирају Алију Изетбеговића“, рекао је Крећа.

Он је навео да је помоћник генералног секретара УН за правна питања одговорио да УН третирају Алију Изетбеговића као „шефа државе“.

Крећа је указао да, „уколико би се евентуално позивали на преседан из 1993. године, то би могао да уради само председавајући Председништва, а тренутно је то Младен Иванић“.

„Председништво, изузев ако оно не донесе другачију одлуку, према иностранству заступа председавајући Председништва, што значи да Изетбеговић, будући да је само члан Председништва, не може чак ни позивајући се на тај преседан да покрене поступак“, категоричан је Крећа.

Извор: СРНА/РТРС

***

Сакиб Софтић, Фото: Screenshot/YouTube

Лист тврди, позивајући се на изворе блиске правном тиму који је припремио захтев за ревизију пресуде, да исход сутрашње ванредне седнице Председништва БиХ ни на који начин неће утицати на одлуку о предаји бошњачког захтева за ревизију пресуде Међународног суда правде у Хагу по тужби против Србије.

Према истом извору, никакве евентуално нове одлуке или ставови не могу зауставити намеру правног тима да преда захтев најкасније до петка, 24. фебруара. Наводи се и да је „неспорна чињеница да БиХ на то има право, без обзира што је председавајући Председништва БиХ Младен Иванић тражио ванредну седницу Председништва БиХ о томе“.

Са Софтићем би, наводно, требало да путује и директор Института за истраживање ратних злочина против човечности и међународног права Расим Муратовић.

На сутрашњој ванредној седници Председништва БиХ требало би да буде само једна тачка дневног реда која се односи на бошњачки захтев за ревизију те пресуде.

Извор: СРНА/РТРС

————–

22.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић