НАЈНОВИЈЕ, 12.2.2017.
САОПШТЕЊЕ УСПРС
Данас је, са почетком у 9 и 30 часова одржан, од стране Уније СПРС иницирани састанак у Министарству просвете између делегација Министарства просвете, науке и технолошког развоја коју су чинили помоћници министра Богољуб Лазаревић и Мирјана Поповић, координатор школских управа Јасмина Ђелић, шеф кабинета министра просвете Марко Попадић и саветник министра Милош Благојевић, и представника репрезентативних синдиката просвете.
Тема састанка је била, решавање проблема наших колега који већ неколико дана штрајкују глађу испред Владе Републике Србије.
Састанак је почео у напетој атмосфери. Представници Уније СПРС су оптужени да су они извели колеге на улицу и наговорили их да започну штрајк глађу да би на тај начин извршили притисак на министарство просвете. Такве оптужбе смо одбацили и поновили наш став и захтев да се колегама врате одузете лиценце до окончања судског поступка. Унија СПРС нема стрпљења, не може, нити жели да трпи вишегодишње чекање на решења српских судова. Министарству просвете смо одредили рок, да се нашим колегама напише и изда решење до понедељка, 13. фебруара у 15 часова.
Од садржаја тог решења, зависиће и даљи кораци Уније СПРС, односно, хоће ли се спровести или стопирати данас донешена одлука о ступању у штрајк.
Након састанка смо обишли наше колеге, Петра Благојевића и Живадина Дисића, кога је хитна помоћ у међувремену одвела у болницу. Живот и здравље наших колега су најважнији.
***

***
ХИТНО И АЛАРМАНТНО!
Унија СПРС хитно и алармантно позива све надлежне у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, као и медије, да предузму све неопходне кораке како би се решила актуелна криза која се догађа испред врата саме Владе Републике Србије.
Здравствено стање наших колега који већ више дана штрајкују глађу је веома забрињавајуће и прети да се додатно погорша.
У име човечности, позивамо вас да учинимо све што је у нашој моћи да се ова агонија моментално прекине.
Унија СПРС ће са своје стране учинити све што је неопходно. Колегама се мора гарантовати праведан и законит поступак, јер живот представља највећу вредност.Председник Уније СПРС Јасна Јанковић

***
ИСПРАВИТИ НЕПРАВДУ ОДМАХ
У више наврата је Унија СПРС истицала да је постојећи ЗОСОВ конфузан, непрецизан, да наноси штету ученицима, наставницима и образовању у целини, међутим, чак и такав какав је, у неким одредбама и није тако непрецизан. И у садашњем Закону се не допушта могућност одузимања лиценце наставнику и стручном сараднику пре него што се оконча судски спор. Уколико би се супротно учинило, као што је већ учињено нашим колегама који пред вратима Владе Републике Србије очајнички моле за правду, то би представљало ускраћивање једног од основних права – права на рад, по члану 60. Устава Републике Србије.
Лиценца се наставнику и стручном сараднику чак и на основу одредби садашњег закона одузима тек кад установа достави Министарству просвете коначно решење о отказу уговора о раду.
Питамо се да ли је могуће да правна служба Министарства просвете није у стању да направи разлику између „решења о изрицању дисциплинске мере престанак радног односа“ а које доноси Школски одбор и који садржи и поуку о правном леку по коме се запослени упућује на обраћање суду и „коначног и правоснажног решења о отказу уговора о раду“ које доноси суд након завршетка радног спора?
Питамо се даље, да ли је могуће да су директори школа довели у заблуду читаву правну службу у Министарству просвете? Да ли та иста служба, након што је „превеслана“ од стране директора сада доводи у заблуду и самог министра просвете господина Младена Шарчевића? Како другачије и на који начин да тумачимо бесмислице које изјављује о наводном „правном вакууму“ насталом између два закона у који су запале наше колеге?
Унија СПРС позива министра просвете да одмах смени своју помоћницу Мирјану Поповић, због очигледног несналажења и неспособности а да читавој правној служби министарства просвете изрекне дисциплинску меру престанак радног односа. У поступању према њима нека узме у обзир и одредбе Закона о раду и Устава Републике Србије, нека добију сва она права која су ускраћена нашим колегама.
Док се у правној служби Министарства просвете тражи „правна гимнастика“ (користимо њихову уобичајену терминологију), последице могу бити фаталне.
Господине министре, преузмите одговорност и прекините агонују наших колега. Порука која се шаље јавности, родитељима и ученицима представља негацију хуманости.
***
БРУКАЊЕ СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ
Све приче о униформама, дуалном образовању, смени неодговорних директора, осавремењивању наставних планова, измени постојећих и доношењу нових закона који уређују просвету, губе на важности пред чињеницом да у Београду, пред Владом Србије штрајкује глађу троје просветних радника.
НАСТАВНИЦИ У НЕМАЊИНОЈ ШТРАЈКУЈУ ГЛАЂУ

Они су професори у Србији којима је неко, на бахат начин, одузео право на рад, а њиховим породицама право на нормалан живот.
Они су се одлучили на крајње понижење.
Они се за своје право боре на улици.
Они угрожавају своје здравље.
Они су једни од нас.
Они су данас у проблему, сутра неко од нас.
Апелујте, делите, пишите, причајте, само немојте бити равнодушни.
Zivadin Disic Diske, свако дељење овог поста значи да мислимо на вас троје и шаљемо вам нашу енергију, да вам помогне да што пре завршите ту агонију, агонију наставника који преживљава неправду и да се то више никада и никоме не понови.

Ово је наставник историје који је свој радни век провео у учионици. Зар је исправно да га заврши на бетону у Немањиној? Смемо ли то да дозволимо?
Зашто су наставници исто што и глинени голубови?
Зашто се за угрожавањем наставничких права олако посеже?
Зашто нарушавање наставничких права није зеница ока у коју се не дира?
Јер наставник је неко ко ствара и обликује људе.
Јер наставник је неко ко даје увек више него што се од њега очекује.
Јер наставник је онај ко воли, разуме, подстиче, размењује, шири, охрабрује…
Какве су то наставнике имали људи који наставнике третирају као глинене голубове?
Шта су својим наставницима замерили они који данас угрожавају права наставаника?
Ко је учио оне којима наставничка права нису зеница ока?
Прекинимо овај ружан наставнички сан својом реакцијом:
својим писањем,
својим дељењем,
својим говором на ову тему, ма где да смо,
својим деловањем,
својом неравнодушношћу…
ХВАЛА СВИМА НА ДЕЉЕЊУ ОВОГ ТЕКСТА,
а нарочито онима који нису просветни радници.
Категорије:Образовање, Протести, MAIL - RSS FEED















Шта се ово дешава, није ми јасно:
Завршиш курс, средњу школу, факултет, кренеш да радиш у струци.
Не, да би радио у струци треба неко да ти да дозволу за рад – лиценцу.
Прошли пут смо констатовали да је за директора школе потребна лиценца после акшам школе у трајању од 2 дана.
Сада сам схватио да није проблем добити ту лиценцу, митаџије те лепо упуте на право место, али велики проблем је што незадовољни митаџија има право да ти одузме ту лиценцу. Једноставно напише образложење, узме лиценцу, а ти трљај уши.
Ту штрајк не помаже, ту не помаже ни усрана мотка, ту помаже само слање Европских вредности на ђубриште историје.
Видела жаба да Европа даје лиценце, па и она дигла ногу.
Ова наша Жаба се добро уклопила, на пример за лиценцу грађевинског инжењера треба уплатити 7.500 динара по њушци годишње. Што за инжењера, што за архитетке, има их близу 25.000 комада у Србији. То је 1.524.000 €.
Ако одузмемо трошкове за папире од 4.000 €, остаје чисто 1.520.000 € ни лук јео ни лук мирисао. Нормално да је Зорана Михајловић захтевала део за себе.
А просвета, погледајте ове јаднике што треба да плаћају данок. Па колики да је данок, када се помножи са бројем учитеља „са лиценцом“, мора да је сличан износу који сам овде изнео за Инжењере, из прве руке.
Па лиценца за лекаре, па лиценца за пекаре, па лиценца за шоу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Па обука за лиценцу, без обуке си нико и ништа. Плати.
Свиђа ми сеСвиђа ми се