ПОВОДОМ АЛАРМАНТНО ЛОШЕ СИТУАЦИЈЕ И НЕАДЕКВАТНОГ ТРЕТМАНА БАЛЕТСКЕ УМЕТНОСТИ УДРУЖЕЊЕ БАЛЕТСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ ЈЕ СВИМ НАДЛЕЖНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА И МЕДИЈИМА ПОСЛАЛО ЈАВНО САОПШТЕЊЕ СА МОЛБОМ ДА СЕ КОНАЧНО ДОНЕСУ РЕШЕЊА КОЈА БИ ДОПРИНЕЛА ОПСТАНКУ ПРОФЕСИЈЕ И БАЛЕТСКЕ УМЕТНОСТИ У НАШОЈ ЗЕМЉИ

Шта ће бити са балетом у Србији?

Док се ближимо прослави сто година постојања балетске уметности на српској културној сцени, уместо да осмишљавамо програме којима овај велики и значајан јубилеј треба прославити, с великом забринутошћу и стрепњом гледамо тренутну ситуацију у нашој професији. Наиме, актуелна забрана запошљавања у јавном сектору и правне регулативе одласка у пензију погубне су за балетске ансамбле у нашој земљи. У позориштима која запошљавају играче, а то су Народно позориште у Београду, Српско народно позориште и Позориште на Теразијама чији ансамбли у збиру не прелазе бројку од 200 људи, ситуација је јако неповољна и прети да дође до колапса.

Удружење балетских уметника Србије апелује на надлежне институције да се коначно изнађу адекватна решења, која су с обзиром на мали број људи којих се тичу могућа без икаквих последица за државни систем, а за ову професију неопходна и од изузетне важности, како бисмо очували балетску уметност у Србији. Молимо Владу Републике Србије, Министарсто финансија и Министарство рада да помогну Министарству културе и установама културе да се проблеми балетске професије реше.

Неадекватна законска решења за одлазак играча у пензију су акумулирала проблем који је забрана запошљавања у јавном сектору додатно продубила. Безмало читаву деценију у назад позоришта не запошљавају, већ хонорарно ангажују младе балетске уметнике како би уопште могла да изводе репертоар и дела попут Лабудовог језера, Успаване лепотице, Жизеле и сл. Паралелно са тим систематизације радних места у установама културе услед рационализације јавног сектора урађене су крајње неповољно и нанеле су додатну, велику штету секторима Балета, а самим тим и играчима.

Хонорарно ангажованим балетским уметницима уговори под којима су ангажоавани нису адекватни, а нису ни у складу са законом. Они обављају пун обим посла, исти су им задаци и захтеви као и њиховим колегама које су у сталном радном односу. Ускраћена су им права која произилазе из Закона о раду, не признаје им се бенефицирани радни стаж (који је обезбеђен за ову професију), имају дисконтинуитет у здравственом и пензионом осигурању (услед тога што им се у току летњих месеци, мимо позоришне сезоне, уговори прекидају). Овакав деценијски третман крајње нехумано онемогућава између осталог одлазак на трудничко боловање, ускраћује им лечења неопходна услед честих повреда, које су саставни део ове професије, а примања им нису једнака као стално запосленим колегама. Оваквим даљим поступањем створиће се још већи проблеми. Или ће се генерације уметника, након деценију и по проведену у позоришту наћи на улици и у потрази за новом професијом у средњим годинама или ће, ако и дочекају да заснују стални радни однос у позоришту, они бити препрека да нове генерације дођу, јер неће моћи да испуне услове за одлазак у пензију, као последица тренутног стања. Такође, овакво стање је веома непопуларно и доводи до тога да генерације младих и перспективних уметника након школовања напуштају земљу свесни да овде неће дочекати своје прилике.

Удружење балетских уметника Србије моли све надлежне институције, да вишегодишњи апели коначно добију одјек. Ово је тема о којој се често прича до те мере да је постала опште место, а сви досадашњи напори балетских делатника да се ситуација реши нису наишли на резултате већ на пасивност надлежних и игнорисање нашег горућег проблема. Да ова тема не буде препрека и фактор који кочи развој целе професије, аплелујемо поново, јер оваква ситуација није одржива и довешће до спонтаног гашења и нестанка балетске уметности у Србији.