принтскрин јутјуб

Гост емисије „Интервју“ био је господин Мило Ломпар, професор на Филолошком факултету.
На Филолошком факултету у Београду проф. др Мило Ломпар држи предмете “Српска књижевност XVIII и XIX века” и “Културна историја Срба”. Поред тога, налази се на челу Задужбине Милоша Црњанског, а као члан жирија до сада је одлучивао о следећим књижевним наградама: “Растко Петровић”, “Милош Црњански”, “Ђорђе Јовановић”, “Драгиша Кашиковић”, награди Другог програма Радио Београда “Никола Милошевић” и НИН-овој награди за роман године. Био је две године директор “Политике”.

***

КАКО ГЛЕДАТЕ НА РАД АКТУЕЛНЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ И ПРЕМИЈЕРА

„Негативно. То није неко сазнање везано за данашњи дан, него, практично од самог доласка на власт ове владајуће конфигурације од 2012.године ја сам у више наврата исказивао свој негативни став према политичкој оријентацији која се све јаче испољавала како су се они кретали у годинама од 2012. Прво што је било предмет моје критичке пажње јесте бриселски споразум, ја сам још са извесним бројем људи сматрао да је то један чин који је дубоко против интереса српског народа, да је противуставан. Док је, да и то кажем за ову прилику, невладине или другосрбијанска интелигенција овим истим људима које данас разапињу коњ`ма на репове, тада аплаудирала, проглашавала их за де Гола и Черчила. Што говори о извесном лицемерју нашег општег јавног живота. Мени није тако нешто својствено, сматрам да је то био један акт којим би се у повишеној температури могло назвати актом националне издаје и да је он, ако и спустимо температуру, свакако оставио и све више оставља, закључујући са овим последњим споразумима, ван простора државе Србије велики број Срба на Косову и Метохији, као и читав низ наших културних споменика. То је нешто што је, по мени неопростиво и већ на почетку је показало правац који ће садашња власт заузети. А тај правац, и то сам благовремено упозорио, јесте правац исти као и власти до 2012.године. Дакле, у извесном смислу то је убрзање једне политике која је почела 2008.године моментом када се Српска радикална странка распала и када је формирана ова друга, Напредна странка, која је у извесном смислу означила потпуно уздрмавање политичког тла у Србији, да би онда елиминацијом Коштуничине политике, не само странке и човека него политике, ми практично данас осванули са само једном политиком…  “

***

„Ми морамо да водимо рачуна да имамо, као што сам рекао, једну политику у различитим персоналностима, то је политика Европа нема алтернативу. У извесном смислу ми смо остали и без политике. Јер, ако нешто нема алтернативу онда, строго узев, ви сте ту где сте и ништа не можете да промените. Треба такође знати да ће, по мом осећању ствари, владајућа већина (односно власт) бити суочена са јаком персонализацијом, дакле, персонализоваће се у личности премијера критика те власти. А с друге стране, биће суочена са критиком која неће бити политичка, него ће бити културолошка или цивилизацијска. Значи, говориће се да они злоупотребљавају јавни простор, да они снижавају ниво јавног говора – што је све тачно иначе. Садашња власт је у том смислу постигла ненадмашне негативне резултате.
Али, кључно је да се тиме заклања одговор који би свака нова власт требало да да, а да бисмо могли да је разумемо: шта она мисли са Косовом и Метохијом, прихватањем бриселских споразума, прихвата ли безусловне потчињености ММФ-у, прихвата ли ове концепте приватизације, прихвата ли улазак у НАТО пакт… То су питања која би по мени била разумна питања на основу којих бисте ви проценили да ли та власт истински треба да обележи дисконтинуитет или ће под променом личности  или променом извесног културолошког опхођења у ствари доћи до континуитета ове политике….“

***

Препоручујемо да погледате цео интервју и сазнате више о томе шта Мило Ломпар мисли о политици Александра Вучића и напредњачке власти, како Вучић балансира поправљањем односа са Русијом и стварањем позиције неутралности, да ли је Вучићев режим гори у односу на Тадићев режим по питању Косова и Метохије и по питању права српског народа у Црној Гори, зашто треба сумњати у русофилство Александра Вучића и Томислава Николића, да ли је политика Српске напредне странке одраз воље српског народа, зашто СНС очекују жестока цепања након пада са власти, како је СНС уклонио озбиљне дискусије са политичке сцене, колико су угрожена српског народа у Црној Гори, како се систематски уништава култура у Србији, ко жели да српску културу преради у само србијанску културу, како је српска интелигенција постала неспремна да се жртвује за идеје, како је „Југословенство“ и „Титоизам“ утицали на уништење српске националне свести, али и о бројним другим занимљивим темама.

ИЗВОР: BALKAN INFO – Zvanični kanal

4.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић