фото: ФСК

Очигледно је да  државне структуре Српске и Србије  након успешно одржаног референдума у Републици Српској, као веома важног догађаја који је јасно показао националну опредељеност и избор народа, трпе  све веће спољне и унутрашње притиске. Притисци се испољавају на различите начине, а посебно путем безбедносних изазова, са циљем утицања на перцепцију јавности, на међусобне односе власти, и на слабљење државног поретка с обе стране Дрине.

Неспорно је не само да ће се уцењивачка политика евро-атлантистичких центара моћи наставити, већ ће се све више, на јавно огољене начине појачавати, како би довела српске владајуће структуре да под претњом великих безбедносних ризика, како националних тако и оних личних, испуне давно постављене западне  циљеве, који су сви редом на штету српских националних интереса, а које је поменути референдум у Републици Српској, бар за тренутак зауставио.

Стога ми, као одговорни људи из удружења ”Част отаџбине” које делује с обе стране Дрине, и тежи саборности, националном уједињењу и свеукупној добробити српског народа, сматрамо да је дошло до драстично промењених регионалних и глобалних геополитичких услова и да су настали нови односи у међународном поретку, и зато предлажемо носиоцима власти да хитно одустану од свих оних започетих евроатлантских и неолибералних процеса који доносе штету Србији и Републици Српској и њиховим односима, и да се, следећи вољу народа, јасно и недвосмислено определе за нови пут којим обе државе српског народа треба заједнички да иду, координирајући при томе све будуће спољно-политичке активности.

И Српској и Србији потребно је стратешко репозиционирање у односу на нове геополитичке поделе у свету, оснаживање постојећих и потписивање нових међународних уговора о стратешкој сарадњи са Руском федерацијом и осталим чланицама ЗНД-а, као и са Кином. Треба убрзати процесе за успостављање таквих споразума и са осталим државама БРИКС-а и ући у интегративне процесе и са земаљама Југо-источне Азије,  а све у складу са постојећим међународним правом и повељом Уједињених Нација о поштовању суверенитета , мирољубиве коегзистенције и сарадње свих народа и држава чланица УН-а.

Како то постићи у овом осетљивом геополитичком тренутку? Како остварити такав заокрет у спољној политици, имајући у виду све реално отежавајуће околности на терену и у међународним односима великих сила без чијег договора о уређењу односа на Балкану нема ни решавања српског националног питања? Како остварити најбоље и добити највише за своју земљу и  народ а при томе дати најмање? Која државотворна политика и државник сме и да помисли на уступак а камоли да практично жртвује део територије, имовину и стратешке ресурсе укључујући и део сопственог народа као најважнији и највреднији ресурс. С друге стране, који државник сме да свесно уведе сопствени народ у погубне сукобе и рат?

Како наћи тај пут и ту меру независне и неутралне политике кад те велики терају да се определиш, кадa у новој ”подели карата” и два глобална модела, два приступа, две идеје развоја, рада, сарадње, као и две визије и концепта више не може да буде статусно неутралних држава, посебно оних које су као што су српске земље на таквом геополитичком месту и простору, и које нису довољно богате и војно моћне и нису у стању због разних фактора да буду у правом смислу независне,  ако се данас у глобализованом свету уопште може бити независтан?

Како извршити тај стратешки заокрет знајући нашу огромну економску зависност, слабост одбрамбеног апарата, реалне безбедносне ризике, утицај и присутност евроатлантистичких структура у свим гранама власти, у медијима и банкарском сектору, у безбедносним структурама? Како? Веома тешка питања која муче и власт, и народ, и све нас овде присутне?

Ипак, на сву срећу, решења и одговори постоје, полазећи од историјске премисе: да је потпуно погрешно слепо чекање и надање да ће неко други решити наше проблеме и да ће нас ако ништа не радимо и само испуњавамо разне захтеве моћника заобићи ”буре и оркани” које доносе сукоби великих сила, јер не реаговање води на крају (ако се не буде ишло у сусрет догађајима) до далеко веће штете и ризика што је српски народ не само више пута искусио на својој кожи, него и платио толику цену да се ни данас није опоравио од последица погрешне политике.

Стога, кренимо редом са конкретним предлозима у складу са актуелном  безбедносном и економско-политичком ситуацијом. Имајући у виду да је потребно много више одлука и корака на дугом путу који је пред српским корпусом, издвојићемо само по неколико приоритетних предлога за Републику Српску и Србију, које сматрамо реално оствариве, и примерене овом осетљивом геополитичком тренутку:

ПРЕДЛОЗИ ЗА ВЛАСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ:

1.) Усвајање одлуке о непризнавању Суда и тужилаштва БиХ односно рада агенције СИПА, и других новоформираних централизованих тела у функцији нелегитимоног Суда и тужилаштва БиХ – тј. враћањем у оквире изворног Дејтонског споразума, а самим тим и стављање свих ових институција под своје ингеренције и надлежности. Тиме ће се зауставити процес неправедног хапшења и оптуживања бораца, ратних командира и команданата – честитих и храбрих стварaоца Српске – чиме ће се смањити притисак на обе државе српског народа и директно ојачати њихов одбрамбени капацитет, који је, сведоци смо, никад мањи, а никад више потребнији.

2.) Проширење бројчаног састава и функционалних могућности полиције РС (и људско-кадровских и материјално-техничких и функционално-оперативних), увођење центара за обуку и тренинг-кампова широм РС, посебно у Подрињу и Источној Херцеговини и враћање резервног састава, и система одбране и заштите на целој територији.

3.) Отварање економских, бесцаринских и слободних привредних зона широм Републике Српске и тиме омогућавање брзог доласка значајних инвестиција из свих делова слободног света, пре свега из пријатељских држава Русије, Кине, Израела али и свих оних држава које поштују интегритет и суверенитет Републике Српске. Тиме ће се директно смањити зависност владе у Бања Луци од евро-атлантских финансијских центара који јој нису наклоњени, и који је уцењују даљим губитком суверенитета за нове финансијско-кредитне аранжмане.

4.) Увођење поједностављеног поступка за добијање двојног држављанства Републике Српске свим грађанима који се налазе у Србији као и у расејању и омогућавање посебних подстицаја и привилегованих економско-пореских услова за све оне који улажу, отварају нова радна места, и враћају се, посебно у оне руралне и безбедносно важне делове Републике Српске.

5.) Отварање дипломатско-конзуларних, економских и лобистичких представништва и центара Републике Српске на свим значајним местима како у региону и Европи тако и целом свету на бази постојеће инфраструктуре и уз помоћ дипломатског апарата Србије и коришћење у даљем наступу и раду са свим међународним чиниоцима Бања Луке односно Републике Српске као међународно признатог субјекта.

ПРЕДЛОЗИ ВЛАСТИМА У СРБИЈИ:

1.) Потписивање споразума којим се свим припадницима органа Руске федерације даје дипломатски имунитет и статус у Србији за несметан рад у центру за ванредне ситуације – односно хуманитарном центру у Нишу, уз пуну подршку за хитан даљи развој центра и по људству и по техници и по инфраструктури и по могућностима различите намене како би постао највећи и најзначајнији у региону – од ремонтног центра за војне летелице и технику до центра за брзе интервенције у случају елементарних непогода и других регионалних и хуманитарних криза.

2.) Замрзавање Бриселског споразума све до враћања на статусно неутралне почетне позиције преговора, где се ни у једној опцији не може тражити признање Косова и Метохије или чланство у УН, или потписивање обавезујућег међудржавног споразума, где се не може расправљати о статусу и власништву над српском имовином, предузећима, СПЦ и културним и историјским наслеђем Србије на КиМ, и где се не може расправљати о статусу и позицији српског народа на КиМ (без обзира на форму било да је то нека нова ентитетска и самостална ЗСО (заједница српских општина) или да српски народ на северу КиМ буде под директним ингеренцијама Србије како је било пре отпочињања примене Бриселског споразума), укључујући и право на несметани повратак свих прогнаних. У случају да међународни фактор и Европска унија и поред тога што пет чланица ЕУ није признало Косово не пристане на статусно-неутралне преговоре по наведеним питањима, раскинути Бриселски споразум, и у складу са резолуцијом 1244 вратити преговоре о КиМ поново пред Уједињене нације.

3.) Потписивање економског споразума са Евроазијском економском заједницом (ЕАЕЗ) као и финансијских споразума са другим међународним изворима финансирања (ЕАЗ банка, БРИКС банка и др.) како би се смањила зависност од ММФ-а и Светске банке и извршила диверсификација улагања, односно омогућио пуни економски и неусловни развој Србије, извоз на евроазијско тржиште под повлаштеним условима и велика улагања у Србију, а тиме, захваљујући специјалним паралелним везама и у Републику Српску, од стране државних и приватних компанија из земаља ЕАЕЗ-а, и земаља БРИКС-а. На овакав начин се ничим не ремети актуелна подстицајна политика Владе Србије која доводи до честих улагања и отварања фабрика претежно од стране европских компанија, напротив, познато је да капитал следи пут интереса па ће овај споразум само додатно оснажити улагања из Европе јер ће повећати могућности специјалног бесцаринског споразума који имамо са Русијом и проширити га на цео простор земаља Евроазијске економске уније. Уосталом, многе европске компаније и отворено истичу да долазе у Србију не само што имају највеће стимулације на континенту, већ управо да би преко Србије по привилегованим условима изашле на евроазијско тржиште.

4.) Промена приоритета за стратешки пројекте и уместо ауто-пута Ниш-Приштина-Драч проглашавање за приоритетне стратешке пројекте (уз њихов хитан почетак изградње): два нова ауто-пута за Републику Српску: Београд-Бијељина- Бања Лука (део кроз РС изграђен –ауто пут 9.јануар) и Београд-Ужице-Ново Сарајево (део кроз Србију изграђен –коридор 11); затим ауто-пута званог ”Моравски коридор” (Појате-Прељина); као и других великих српско-кинеских инвестиционих пројеката на ”Новом путу свиле” који ће повезати Србију и Републику Српску. Исти стратешки значај и статус посебног државног пројекта поред кинеских дати и оним руским пројектима посебно енергетским (и транспортним и складишним) који обезбеђују чврсто повезивање Србије и Републике Српске. На такав начин се омогућава политички неусловно финансирање са Истока за стратешке пројекте од интереса Србије и Републике Српке а не преко ЕБРД-а и Светске банке, у интересу Албаније и НАТО пакта какав је поменути ауто пут до Драча.

5.) Промена одлуке о слободној продаји земље странцима која ступа на снагу 1.септембра 2017. и одлука о трајној забрани продаје земље и свих других стратешких ресурса (вода, изворишта, водоводи, посебне руде и сировине, стратешка предузећа), уз ревизију и раскид свих актуелних концесионих уговора за истраживање и експлоатацију рудних богатстава и сировина и доделу истих новим концесионарима под тржишним условима, водећи посебно рачуна да се концесионим уговорима веже експлоатација у Српској и Србији.

6.) Враћање обавезног служења редовног војног рока, прихватање руске понуде за набавку најсавременијих ПВО система, радарске технике, савремених средстава ловачке авијације и хеликоптерских јединица, и других модерних одбрамбених система који ће уз повећање броја стајаће војске и модернизацију свих родова и јединица и враћање на претходни дивизијски и армијски (а не бригадни систем доктрине) служити с једне стране као довољан фактор одвраћања, а с друге стране као респектабилан војни апарат у функцији решавања свих безбедносних изазова у измењеним геополитичким околностима. Као гарант Дејтонског споразума и својеврстан чувар Републике Српске (која данас на жалост нема своју војску) Србија је дужна да својим планом набавке материјално-техничких средстава и новом реформом система планира обим  ангажовања јединица и људства на начин да може да заштити и територију и становништво с друге стране Дрине.

Сматрамо да су сви побројани предлози, односно све наведене мере пред Републиком Српском и Србијом у складу са Дејтонским споразумом, међународним правом и нормама, у сагласности са уставима РС односно Србије и њиховим споразумом о специјалним везама, да не постоји никаква формално-правна или процедурална препрека за њихово спровођење, било да се они донесу скупштинским путем, или референдумским изјашњавањем грађана.

Иако постоји пуно по значају важнијих и потребних корака у Републици Српској попут одлуке о враћању најзначајнијих Дејтонских надлежности, између осталих царине, граничне полиције, војске РС, и самосталне монетарне политике власти у Бања Луци, односно кључних одлука које су потребне Србији попут раскида споразума који су потписани са НАТО пактом, раскида ССП царинског споразума или прекида уцењивачких евро-атлантских интеграција, сматрали смо да је у овом тренутку сагледавајући реално стање на терену, у власти и око власти, у јавности, као и у међународним односима, такво да је тренутно у овој првој фази могуће остварити предлоге и одлуке које смо овде представили. Важно је напоменути, да овде није реч о европским нормама и мерилима јер све оне позитивне реформе које примењује држава Србија или Република Српска да би биле уређене као високо развијене западне државе нису спорне, (јер их свакако државе и спроводе ради себе) и треба с њима наставити, овде је реч о националним интересима и националној политици која је обавезна да одбацује и мења све оно што је на штету српског народа и српске државе.

Због свега изнетог сматрамо да власти Републике Српске и Србије имају данас историјску одговорност и обавезу пред својим народом да донесу и спроведу предложене одлуке које су у најбољем националном интересу јер доприносе  заустављању погубних процеса економског, територијалног, духовног и одбрамбеног растакања обе српске државе, и које ће, након усвајања, а уз помоћ и подршку савезника, омогућити јачање укупне моћи народа и отаџбине, и створити предуслове да се  настави са даљим крупним и важним одлукама које ће на крају процеса обезбедити да народ с обе стране Дрине поново живи у једној јединственој држави.

Београд – Бања Лука, октобра 2016.године

(Рад Јована Н. Шиповца припремљен у име удружења ”Част отаџбине”за научну конференцију: ”Актуелни проблеми, нови изазови и претње у безбедносној сфери балканског региона“, организоване од стране Фонда Стратешке Културе и Представништва РС у Србији, одржане 5.11.2016. у београдском Медиа центру)

Извор: Фонд стратешке културе

——————-

8.11.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић