Признавање независности самопроглашеног Косова је давно постављен услов за улазак у Европску унију, а отворено је само питање форме  завршног чина издаје. Тај услов српске власти, претходна ДС и садашња СНС, испуњавају корак по корак од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, преко „Боркових бриселских договора“ и Договора о регионалном представљању и сарадњи, Бриселског споразума 2013. године, до нових аката којима садашња Влада саучествује у конституисању државности тзв. Републике Косова.

Споразум о оснивању Фонда за Западни Балкан, са Статутом фонда, који је Влада прихватила и упутила Скупштини на ратификацију нова је недвосмислена потврда да се према самопроглашеном Косову односи као према независној држави. Од Скупштине Влада очекује да донесе Закон о потврђивању  овог међународног  споразума чија је једна од уговорних страна и Косово и којим се утврђује, чланом 1. Статута Фонда, да му је намена да „промовише интеграцију уговорних страна у Европску унију“.

Да би се прикрио његов прави карактер, Бриселски споразум, иако међународни, није упућен Народној скупштини на ратификацију. Ово је први пут да се самопроглашено Косово отворено третира од стране српске Владе као независна држава и да се тражи да то исто учини и Народна скупштина.

После тога свака изјава председника и чланова Владе да независност Косова никада неће признати, биће само све повиднији покушај скривања од грађана истине о захтевима ЕУ и сопственог политичког бешчашћа и моралног посрнућа.

Информативна служба ДСС

————–

15.10.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић