Орићу, као вођи организоване групе од најмање 20 саучесника, на терет се стављају убиства сребреничких муслимана, помагање убицама или прикривање тих убистава.

Оптужени ратни злочинац, из војске избачени војсковођа, колекционар краденог и отетог злата, главни благајник тајних ратних и послератних донација, мешетар хуманитарне помоћи у гладној Сребреници, Насер Орић постао је сарајевски национални бренд, преноси РТРС.

Пред правосудним комплексом усред Сарајева, у којем му се суди за убиство Срба, дочекују га и испраћају „мајке и хероји Сребренице“.

А Орић је злочин чинио и над сопственим народом, пише у документима МУП-а РС.

„Центар јавне безбедности Бијељина је у сарадњи са Окружним тужилаштвом водио истрагу и поднео извештај против Насера Орића за убиства, силовања, пљачке припадника бошњачког народа“, каже министар полиције Српске Драган Лукач.

Осим Орића, на списку осумњичених за убиства муслимана Сребренице још су и Суљо Хасановић, Хакија Мехољић, Хамдија Фејзић…

„По његовом наређењу је извршено убиство једног официра ЈНА бошњачке националности који је дошао у Сребреницу и ставио се њима на располагање, али према неким истрагама и изјавама сведока, он је био нека конкуренција коју је Насер Орић хтео да елиминише“, додаје Лукач.

Незванично, реч је о Нурифу Ризвановићу, ратном команданту 16. муслиманске бригаде. Под оптужбом да сарађује са Србима и да је послат као хрватски шпијун, у Каменици надомак Коњевић поља, ухапшен је и каменован у новембру 1992. године.

Убиством Ризвановића и још неколицине Сребреничана, пре две деценије бавио се и муслимански АИД у тајној операцији „Губер“.

У досијеу са више од 1.500 страница Насер Орић или „Везир“ из Губера био је централна личност.

„Ризвановића су ухапсили Насер Орић, Хамед Салиховић и Неџад Бектић. Са њима су били Бекир Авдић и Сабахудин Мухић звани Мрки. Поред Ризвановића, малтретирани и тучени су Мирсад Кавазбашић, који је касније нестао, његова супруга Наира Омеровић Азем, те Фуада Омеровић која је такође нестала. Мехмедовић Кемо, син Мустафе, убио је две особе крајем 1992. године, после чега је хеликоптером пребачен у Тузлу уз посредовање Насера Орића, а одатле је отишао у Аустрију“, пише у досијеу.

„На локалитету Капетанова Ћуприја убијен је Хамед Салиховић тада начелник СЈБ Сребреница. Теже је рањен Ибран Мустафић. На њих су пуцала три припадника војске, због међусобног сукоба цивилних и војних власти у Сребреници“, додаје се.

И наследник убијеног Салиховића, Хакија Мехољић, пред АИД-овцима у Тузли, сведочио је 1995. о убиствима, силовањима, шверцу хуманитарне помоћи. Две деценије касније, шкрт је на речима, наводи РТРС.

„Било је кривичних дела пљачке, убистава, бављења проституцијом, нема шта није било“, каже Мехољић.

Ибран Мустафић, бележник Сребреничког „Планираног хаоса“, и сам жртва два неуспела атентата Орића и Орићеваца, раније је говорио о најмање 40 ликвидација унутар наводне енклаве. И Орићу непослушни, и због тога смењени официр Хусо Сахиловић.

Орић је био, каже, сит командант гладне војске, главни благајник неподељених донација и господар Сребреничке пијаце, на којој се по енормним ценама продавала пристигла хуманитарна помоћ.

О мрачњаштву ратне сребреничке котлине, о „Везиру“ Орићу односно Подрињском Цаци, његовим саучесницима у злочинима над сопственим народом и заробљеним Србима, и у судницама и ван њих, нове странице се отварају, наводи РТРС.

—————