АКТУЕЛНО

Еколошка катастрофа на истоку Србије (2): Рак коси породице


Као на Марсу: Боривоје Крекуловић показује застрашујуће последице изложености отровним материјама

Као на Марсу: Боривоје Крекуловић показује застрашујуће последице изложености отровним материјама

Што због страха, а што због корумпираности, о еколошкој катастрофи у Неготину сви затварају очи и ћуте. Зато су „Вести“ током летњих месеци спровеле обимно истраживање током којег смо обишли све токсиколошки опасне локације, разговарали с више десетина релевантних саговорника и забележили неколико десетина сати аудио материјала, укључујући и неколико часова тајно снимљених разговора, прегледали више хиљада страница разних докумената и стручних анализа…

Епилог овог истраживања је да смо захваљујући доказима с терена и релевантним саговорницима, укључујући и „инсајдерима“ који су спремни да све своје тврдње детаљно аргументују на суду, успели да разоткријемо једну од најмрачнијих тајни српске еколошке стварности данас.

У следећих неколико наставака, читаоци ће се у готово филмском сценарију са свим елементима хорора, акционог трилера и мелодраме, упознати с последицама еколошке катастрофе која погађа један од најплоднијих крајева источне Србије.

Црвена прашина прекрила поља

– Некада су овај крај звали Мала Калифорнија, а данас Долина смрти и то вам је ваљда довољан податак да схватите сву озбиљност ситуације – каже Боривоје Крекуловић, председник невладине организације Дијаспора – источна Србија.

Пензију је стекао у Швајцарској и мада је и даље на релацији централна Швајцарска-Прахово, углавном је у својој породичној кући у отаџбини, а документација коју је до сада сакупио има већ више хиљада страница. Бројне анализе тла, мишљења стручњака, али и ставови званичника ЕУ, међу којима и факсимили преписке коју је имао са представницима општине, Владе Србије, Европске уније.

– Највише прашине се дигло 2012. године када је Елиџир продао Кинезима више милиона тона пиритне изгоретине. Према важећим прописима тај терет је морао да се превози у заштићеним транспортним средствима. Та црвена прашина се мимо свих прописа камионима, без икакве заштите, транспортовала на барже у Луку Прахово. Месецима су Прахово и Радујевац били прекривени црвеном прашином, а „црвена магла“ се ширила и на поља са пшеницом и кукурузом. И на Марсу би нам било здравије, јер кукурузна и пшенична поља су, пред жетву, уместо златне боје била обојена у црвено – вели Крекуловић који се у читаву причу да се Неготинска крајина заштити од даљег еколошког пропадања упустио тек када је на најтрагичнији начин спознао застрашујуће последице изложености отровним материјама овог дела источне Србије.

Писмо Девенпорту

Крекуловић је почетком прошле године писао и Мајклу Девенпорту, шефу Делегације ЕУ у Србији. Одговорио му је његов сарадник, Ричард Маса:
„Ми подржавамо српске власти да прате најбоље примере из ЕУ поводом учешћа јавности забринуте за доношење одлука у вези заштите животне средине и верујемо да ће релевантне законске одредбе у српском законодавству бити у потпуности поштоване и у овом случају. Заштита животне средине кључни је елемент у дијалогу ЕУ и Србије и игра главну улогу поводом добијања помоћи Србије из ЕУ“, стоји у одговору из канцеларије шефа Делегације ЕУ у Србији.

Највише се умире од рака

Највише се умире од рака

И лекари су заћутали

– Тачно на дан смрти кћерке Драгане, две године касније, 13. јула 2013. године је сахрањен и мој зет Драган Кицорановић. Обоје су оболели у кратком размаку од рака мозга. Лекаре у Швајцарској који су их лечили је занимало како је могуће да се тако нешто догоди једном младом брачном пару, па су ме дуго испитивали о начину на који су живели, радили… Када сам им рекао да се у нашем месту где су рођени и где су живели у младости налази фабрика хемијске индустрије престали су више да ме испитују. Њихов поглед ми је био довољан да схватим да су утврдили узрок смрти – прича Крекуловић и показује сеоске бандере које су начичкане смртовницама.

– Највећи број је умрлих од рака. Захватио нас је као стампедо и не стаје. Ево, пре само неколико дана је преминула жена из најближег комшилука. Исто рак мозга. Радила је у Бечу, али је овде рођена. Овде је и сахрањена – прича председник Удружења Дијаспора – источна Србија.

Доктор у болници у Неготину, др Синиша Челојевић, располаже још опипљивијим бројкама за Неготин о све већем броју оболелих од најтеже болести.

 

Наставиће се…

АУТОР: Ђ.БАРОВИЋ

 

ПОВЕЗАНО:
*Еколошка катастрофа на истоку Србије (1): Неготинска Крајина као долина смрти

 

Извор: ВЕСТИ

——————

6.9.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Некада је ИХП имало шумовит заштитни појас од багрема и другог растиња . Тај појас је спречавао ширење пиритне изгоретине и спречаво је да је ветар разноси, Мештани га посекли и покрали и уместо да су заових 15 година обновили, засадили заштитни појас који украли и даље јадикују о еколошкој катастрофи . Не знам да ли се сечате једне репортаже ТВ Крајина у коме репортер износи чињенице цитирам ,,Данас на срећу имамо чист канал око неготина зато што нема више загађиваћа затворено је КРАЈИНА ВИНО, НЕРАДИ ПОЉОТЕХНА, КЛАНИЦА НЕРАДИ, ФАРМА СВИЊА ЈЕ ЗАТВОРЕНА, остали су као загађивћи болница и комунално. претпостављм да нам је протребна срећа која би затворила ИХП и отпустило тих 400 радника А НИКОМ НЕ ПАДА НАПАМЕТ ДА ОКУПИ МЕШТАНЕ И ПОКРЕНУ АКЦИЈУ СА ОПШТИНОМ , ГОРАНИМА, СРБИЈА ШУМАМА ДА СЕ ЗАСАДИ ЗАШТИТНИ ПОЈАС

    Свиђа ми се

  2. Cela drzava to zna…svi se prave ludi…deca nam pune bolnice…najteze bolesti doktori ne mogu da daju dijagnozu…ne znaju bolesti koje deca nose….a drzava cuti…i prica kako je dobro…da bolje zivimo…sramota…bre…tuga nezna covek vise i sta da prica…

    Свиђа ми се